Kako da znate da li imate stomačni virus ili ste pojeli nešto pokvareno

Ovih dana se mnogi žale na stomačne probleme, ali često na određene simptome nismo sigurni da li smo pokupili neki virus ili smo pojeli nešto pokvareno. Dr Tamara Šura otkriva kako možemo da napravimo razliku.

Stomačni virus i trovanje hranom ispoljavaju se gotovo identičnim simptomima: bolovima u trbuhu, mučninom, povraćanjem, dijarejom, malaksalošću, dehidratacijom.

U oba slučaja mehanizam nastanka tegoba je u vidu zapaljenja sluznice želuca i creva, odnosno reč je o akutnom gastroenteritisu. U najvećem broju slučajeva uzročnici akutnog gastroenteritisa su infektivni agensi, tačnije virusi, bakterije, paraziti i gljivice. Iako svako može da se razboli, posebno osetljive grupe su novorođenčad i odojčad, trudnice, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunim sistemom.

Simptomi

Kada govorimo o stomačnom virusu, najčešći izazivači su virusi iz porodice Norovirusa, Rotavirusa, Adenovirusa. Do infekcije dolazi usled direktnog ili indirektnog kontakta sa obolelom osobom.

Period inkubacije, odnosno period od kontakta sa infektivnim agensom do pojave prvih simptoma je 24-72h. Simptomi se ispoljavalju u vidu bolova u stomaku, mučnine, povraćanja, dijareje, dehidratacije. Može se javiti i povišena telesna temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima, zglobovima.

Ukoliko se simptomi poput jakih bolova u trbuhu, mučnine, povraćanja i dijareje jave ubrzo nakon konzumiranja neispravne hrane poput nedovoljno termički obrađenog mesa, jaja ili morskih plodova, odnosno neopranog voća, povrća, ili nepasterizovanih mlečnih proizvoda, najverovatnije da je reč o trovanju hranom.

U namirnicama koje se ne čuvaju na adekvatan način dolazi do razmnožavanja patogena, od kojih su najčešće bakterije. Na našim prostorima najčešći izazivači su bakterije iz roda Enterobacteriaceae (Salmonela, Escherichia), Staphylococcus (Staphylococcus Aureus), Clostridium (Clostridium Botulinum), i druge.

U slučaju stomačnog virusa glavni rezervoar zaraze je čovek, a u slučaju trovanja izvor zaraze je neadekvatno obrađena i neadekvatno skladištena hrana.

Gastroenteritis se obično javlja iznenada i zadržava se kratko vreme –manje od nedelju dana. Ne postoji poseban medicinski tretman za akutni gastroenteritis. Lečenje u oba slučaja je simptomatsko, što znači da je usmereno na olakšanje tegoba.

Glavna komplikacija akutnog gastroenteritisa je gubitak tečnosti usled povraćanja i proliva. Simptomi dehidratacije su žeđ, suvoća usta i jezika, smanjeno mokrenje, malaksalost. Kako biste sprečili dehidrataciju ključno je unositi što više tečnosti. Konzumirajte laganu hranu, a izbegavajte masne, slatke, začinjene obroke, kao i alkohol i kofein. Kako biste se potpuno oporavili obezbedite sebi dovoljno sna ali i odmor od bilo kakve fizičke aktivnosti tokom trajanja simptoma i par dana nakon oporavka.

Ukoliko simptomi traju duže od 72h i praćeni su drugim tegobama poput povišene telesne temperature, pojave krvi u povraćanom sadržaju, krvavih stolica ili pogoršanja opšteg stanja potrebno je da se javite lekaru radi detaljnije dijagnostike i daljeg praćenja i lečenja.

Prevencija

Kako biste smanjili šansu za oboljevanje od gastroenteritisa imajte u vidu da je prevencija najvažnija.

Prvi i najvažniji korak je redovno pranje ruku. Pravilna higijena, koja se sastoji od čestog pranja ruku, jedan je od najboljih načina da se izbegne zaraza virusom. Perite ruke najmanje 40 sekundi sapunom i vodom nakon korišćenja toaleta kao i pre jela ili pripreme hrane.

Izbegavajte kontakt sa obolelim, dezinfikujte površine koje su bile u dodiru sa zaraženom osobom, vodite računa o higijeni ruku pri konktaku sa obolelim.

Izbegavajte kontaminiranu vodu i hranu. Konzumirajte samo termički obrađenu hranu. Pre konzumacije dobro operite namirnice. Koristite samo pasterizovane mlečne proizvode.

Ukoliko ste zaraženi izbegavajte kontakte tokom trajanja tegoba i par dana nakon prestanka istih, prenosi Nova S.