Kako prepoznati zarazu denga infekciju: Čovek je glavni rezervoar zaraze

Epidemiolog Zavoda za javno zdravlje, Slavica Maris rekla je danas da je denga groznica virusno oboljenje koje izaziva virus denga, a koje se prenosi ubodom zaraženog komarca iz grupe Aedes, pri čemu je čovek glavni rezervoar ove infekcije.

Maris je za televiziju K1 rekla da su najšešće identifikovani komarci koji prenose ovaj virus Aedes aegypti, dok su Aedes albopictus invazivne vrste koje su otkrivene u 13 zemalja Evrope, uključujući i Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju i Mađarsku.

Maris je dodala da tokom ove godine nisu registrovani slučajevi denge koji se mogu povezati sa putovanjem, već samo importovani slučajevi.

"U Beogradu smo od početka godine imali jedan registrovan slučaj importovane denge, dok smo prošle godine imali isto tako jedan slučaj", kaže Maris.

Honduras proglasio vanredno stanje zbog denga groznice

Dodala je da je na globalnom nivou registrovano 8,8 miliona slučajeva, od čega je 48 odsto laboratorijski potvrđeno, dok je 52 odsto slučajeva suumnjivo, kao i da je zabeležen veliki broj smrtnih ishoda - od početka godine 4.100, od čega je bilo 0,1 odsto težih slučajeva.

Koji su simptomi

Govoreći o simptomima, Maris je istakla da se oni razlikuju u zavisnosti od težine bolesti.

"Pacijenti mogu da imaju visoku temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima, intenzivnu glavobolju, osip po telu, mučninu i povraćanje, uz prisustvo bola iza očiju", kazala je Maris.

Dodala je da klinička slika nije dovoljna da se sa sigurnošću utvrdi zaražavanje, već da je neophodno sprovesti dijagnostičke testove

Najveća mogućnost zaražavanja je, objašnjava Maris, na graničnim mestima sa zemljama u kojima je dokazano prisustvo denga virusa.

"To su granični prelazi sa Hrvatskom i Mađarskom, najrizičnije područje za ove komarce u Srbiji je Vojvodina, ali su registrovani i u Rumuniji i postoji verovatnoća i rizik od transmisije", upozorava Maris.

Vakcinacija

Dodala je da za ovu bolest postoje dve vrste vakcine, koje se ne preporučuju kada oboljenje nije prisutno, već samo u područjima gde je zabeležen veliki broj zaraženih.
Govoreći o merama zaštite, rekla je da se treba zaštiti od uboda komaraca.

"Komarci koji prenose dengu su aktivni tokom dana. Što se tiče virusa koji prenosi groznicu Zapadnog Nila, njihova aktivnost je najizraženija u ranu zoru ili predveče, dok denga aktivno deluje tokom celog dana. Komarci mogu da ubadaju i u zatvorenim prostorijama, a uglavnom se nalaze na udaljenosti od oko 50 metara od domaćinstava", objašnjava Maris.

Alarmantni podaci: Broj obolelih od denge u Argentini na putu da obori rekorde

Dodaje da se preporučuje nošenje dugih rukava i pokrivanje otvorenih delova tela, kao i korišćenje repelenata koji olakšavaju boravak u zatovrenim i klimatizovanim prostorijama.

Budući da se ovi komarci razmnožavaju u stajaćoj vodi, sve posude sa vodom u domaćinstvu moraju da butu poklopljenje, a preporučuje se i uklanjanje viška vode iz saksija sa biljkama.

Maris upozorava i da, ukoliko zaraženi preleži jedan virus, postoji mogućnost da tokom života obolimo još tri puta od različitih vrsta denge virusa.

Jedan od njih je Čikunguja virus koji prenosi isti komarac kao kod denga virusa.

"Ovo oboljenje znači nešto što se savija, što opisuje položaj obolelih koji pate. U najvećem procentu slučajeva je blaže oboljenje, može biti i asimptomatsko, od 17 do 40 odsto", zaključila je Maris.