Kako spavanje uz i najmanju svetlost utiče na zdravlje

Svaki dan, dok sunčeva svetlost prodire u vaše oči, bilioni sitnih satova u vašim ćelijama se resetuju. Ljudsko telo koristi svetlost da bi pravilno tempiralo bezbroj procesa, obezbeđujući da se enzimi u jetri proizvode na vreme, da se ćelije kose dele u pravom trenutku i da krvni pritisak ostane na zdravom nivou. Ljudi koji ne dobijaju svoju dnevnu dozu svetlosti u pravo doba dana mogu završiti sa lošijim zdravljem.

Ali, uprkos svim koristima, istraživači sve više shvataju da svetlost ima i svoju tamnu stranu. Godine 2019, jedna grupa istraživača pronašla je povezanost između gojaznosti kod žena i bilo kog nivoa izloženosti svetlosti tokom spavanja. Drugi tim je izvestio da je svetlost noću povezana sa visokim krvnim pritiskom, gojaznošću i dijabetesom kod starijih osoba. A u studiji objavljenoj u oktobru 2025. godine, istraživači koji su koristili podatke o izloženosti svetlosti sa fitnes monitora koje je nosilo skoro 90.000 ljudi, sa očitavanjima na svakih minut, otkrili su da je niska ambijentalna svetlost tokom noći povezana sa većim rizikom od srčane slabosti i drugih kardiovaskularnih problema tokom perioda od oko 10 godina.

Vreme kada dete ide na spavanje govori mnogo o vama kao roditeljima

Iako ovakve studije same po sebi ne mogu da dokažu da je svetlost izazvala ove probleme, one doprinose rastućem skupu dokaza koji sugerišu da dobro zdravlje zahteva tamnu noć.

Kako navodi istraživač saradnik na Harvardovoj medicinskoj školi Angus Burns, koja je i jedan od autora rada, tim je u nedavnoj studiji koristio najveću poznatu bazu podataka o ličnoj izloženosti svetlosti, deo podataka iz UK Biobanke. UK Biobanka prikuplja informacije od pola miliona volontera, od kojih su mnogi nosili fitnes narukvice tokom jedne nedelje. Ti podaci su podstakli brojne studije koje povezuju broj koraka sa zdravstvenim ishodima.

Da li su srećniji parovi koji spavaju goli ili obučeni? Odgovor će vas iznenaditi

Međutim, te narukvice su takođe sadržale i senzor za svetlost. Burns se seća trenutka kada je otkrio tu činjenicu i shvatio da, ako uspe da izvuče te podatke, može da dobije zapis iz minuta u minut o tome koliko je svetlosti svaka osoba bila izložena tokom dana.

Izvlačenje tih informacija iz binarnog koda bilo je nezgodno. "Bilo je zakopano unutra“, kaže on. "Bio je to dug put.“ Ali kada su on i njegov kolega Danijel Vajndred, istraživač na Univerzitetu Flinders u Australiji, imali sve podatke pred sobom, brzo su shvatili da, iako su električna svetla učinila naše večeri svetlijim, i dalje postoje jasne razlike između dana i noći, sa nekim upečatljivim obrascima.

Možda vam ne treba osam sati sna: Kako pronaći svoje idealno vreme za spavanje?

Efekti jače svetlosti

Kada su istraživači razvrstali ljude u grupe na osnovu količine svetlosti koju su njihovi uređaji zabeležili između ponoći i 6 ujutru, primetili su nešto zanimljivo. Oko polovine ljudi imalo je veoma malo izloženosti svetlosti noću. Međutim, druga polovina nije provodila to vreme u potpunom mraku, a srednja vrednost tokom šest sati, kod ljudi u gornjih 10% po izloženosti svetlosti, bila je oko 100 luksa - otprilike nivo slabog osvetljenja u hotelskom hodniku. Moguće je da su zaspali sa uključenim televizorom, ili su bili budni do kasno i još uvek se smirivali pred spavanje.

U poređenju sa ljudima koji su imali tamne noći, oni sa svetlijim noćima imali su veću verovatnoću da razviju srčane bolesti ili dožive srčani udar u narednih desetak godina. Rizik je bio veći što je izloženost svetlosti bila veća, a ljudi sa najsvetlijim noćima - gornjih 10% - imali su veći rizik od atrijalne fibrilacije i moždanog udara, kaže Vajndred, a prenosi Tajm. Čak i kada su istraživači uzeli u obzir indeks telesne mase, stanje predijabetesa i druge zdravstvene faktore, povišeni rizici, koji su se kretali od oko 30 do 60% u zavisnosti od stanja, i dalje su postojali. To sugeriše da svetlost ima sopstveni efekat.

Nije bilo reči samo o tome da ljudi loše spavaju i zbog toga trpe posledice nedostatka sna. "Čak i nakon prilagođavanja na količinu sna koju ljudi dobijaju, izloženost svetlosti je i dalje bila snažan, nezavisan prediktor različitih srčanih bolesti“, kaže Vajndred.

Lekarka: Devedeset odsto srčanih udara počinje jednom jutarnjom navikom

To se poklapa sa nalazima drugih, manjih studija sa ličnim senzorima za svetlost, kaže dr Filis Zi, profesorka neurologije na Univerzitetu Nortvestern, koja proučava san i cirkadijalne ritmove. Ona je pomogla u vođenju ranije studije na oko 500 starijih osoba koja je pokazala da je svetlost noću povezana sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa i hipertenzije. U drugoj studiji na oko 700 trudnica, ona i njene kolege su otkrili da je veća izloženost svetlosti pre spavanja povezana sa većim rizikom od gestacijskog dijabetesa. Čini se da u svetlosti noću zaista postoji nešto štetno. "Studija UK Biobanke to zaista potvrđuje na još većem uzorku“, kaže ona.

Postavlja se pitanje: zašto? Šta tačno svetlost radi?

Stanje stalne pripravnosti

Svetlost noću možda na neki način ometa cirkadijalni sat, možda tako što zaustavlja proizvodnju melatonina, hormona koji pomaže u razlikovanju dana i noći. Istraživanja su pokazala da čak i kratki bljeskovi jake svetlosti koji ulaze u oko mogu da odlože ili zaustave proizvodnju melatonina. Količina svetlosti kojoj su ovi ljudi bili izloženi možda ne deluje velika. Ali u kontekstu načina na koji su ljudi evoluirali, ona može biti značajna, kaže Burns. "Dobijamo svetlost noću koja je recimo jača od mesečine ili logorske vatre", kaže on.

Pritisnite ove dve tačke na telu i zaspaćete odmah

Istovremeno, tokom dana, koji uglavnom provodimo u zatvorenom prostoru, "dobijamo izloženost dnevnoj svetlosti koja je negde slabija od one koju nam daje Sunce", kaže Burns. Istraživači su otkrili da veoma svetli dani, verovatno sa mnogo vremena provedenog napolju, i veoma tamne noći mogu štititi od srčanih problema.

Ali možda su u igri i drugi faktori, osim poremećaja cirkadijalnog sata. Zi i njene kolege su otkrili nešto iznenađujuće kada su mladi, zdravi volonteri spavali u laboratoriji jednu noć. Neki su spavali uz ambijentalnu svetlost od oko 100 luksa, a neki uz samo 3 luksa, što je blizu potpunog mraka. Dok se broj otkucaja srca obično smanjuje tokom sna, kod volontera izloženih jačoj svetlosti puls je ostao visok. Kada su istraživači sledećeg dana testirali njihov metabolizam, otkrili su da su pankreasi onih koji su spavali uz jaču svetlost morali više da rade kako bi proizvodili insulin i održavali nivo šećera u krvi. "Bilo je skoro kao da su bili u stanju pojačane budnosti“, kaže Zi. Nervni sistem, upozoren svetlošću, kao da je ostao spreman za akciju.

Zaista, u ranijem radu, Vajndred, Burns i kolege su otkrili da su stope dijabetesa tipa 2 bile povišene kod volontera UK Biobanke koji su imali svetlije noći, što takođe ukazuje na ulogu metabolizma. Vajndred pretpostavlja da svetlost, kada se pojavi u trenutku kada je telo ne očekuje, stvara dodatni stres i za kardiovaskularni sistem i za metabolizam, i da vremenom taj dodatni stres dovodi do oštećenja. Postoje načini da se ti efekti ublaže, kaže Kenji Obajaši, profesor epidemiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nara u Japanu, koji proučava izloženost svetlosti i koji nije učestvovao u studiji, ali smatra rezultate intrigantnim. „Biće važno ispitati rezultate interventnih studija koje smanjuju izloženost noćnoj svetlosti, kao što su korišćenje maski za oči, zavesa za zamračivanje ili roletni koje sprečavaju da unutrašnja i spoljašnja svetlost tokom noći dopre do retine“, kaže on.

Šta sve našem organizmu radi rano ustajanje dok je napolju još uvek mrak?

Zaključci koje istraživači za sada mogu da izvuku iz ovih studija ograničeni su dostupnim podacima. Studija Zi trajala je samo jednu noć, a podaci UK Biobanke obuhvataju samo jednu nedelju izloženosti svetlosti. Podaci o izloženosti svetlosti za hiljade ljudi tokom hiljada noći, kao i duže laboratorijske studije, pomogli bi istraživačima da do kraja razjasne vezu između svetlijih noći i lošeg zdravlja.

"Električno osvetljenje je potpuno neprirodno za našu biologiju. Na evolutivnoj skali, ono je u suštini sasvim novo, to da imamo svetlost noću na ovaj način“, kaže Burns. Ono je dovelo do situacija za koje telo nije dobro prilagođeno, čak i ako su detalji naučnicima još uvek nejasni. Dakle, ako se redovno zatičete budni do kasno u noć, obasjani svetlom televizora, možda činite više od samog uskraćivanja sna. "Vratite se samo na predstavu o čoveku iz davnina i njegovoj povezanosti sa sunčevim danom, u okviru kojeg se naša biologija razvila“, kaže Burns. Da li je čovek iz davnina bio obasjan svetlošću u ponoć? "Verovatno ne."