Kako znamo da li smo zaraženi omikronom?

Nakon infekcije omikronom, razboljevamo se brže i sa različitim simptomima. Period inkubacije je skoro upola kraći, a brzi testovi su manje pouzdani. Vakcinisane i osobe koje su prebolele zaraze se mnogo češće nego u prethodnim verzijama.

Odgovaramo na najčešća pitanja o infekciji omikron verzijom.

Simptomi

Najčešći simptomi pacijenata nakon zaraze omikronom su bolno i nadraženo grlo, kašalj, zapušen nos i curenje iz nosa i umor. Za razliku od starijih verzija, pacijenti ne prijavljuju gubitak čula mirisa i ukusa. To može biti jedan od znakova da znate da ste zaraženi omikronom ili deltom, piše N1.

Jedan od karakterističnih simptoma omikrona je i jako znojenje, posebno noću, pored toga i glavobolja, grčevi u stomaku, povraćanje i dijareja. Dok su prethodne verzije napadale ćelije u plućima i češće izazivale upalu pluća, omikron se više razmnožava u grlu odnosno, gornjim respiratornim organima.

Prema podacima iz zemalja koje je omikronski talas već zahvatio, ova verzija izaziva blaži oblik bolesti, iako i dalje, posebno nevakcinisani, mogu da obole u težem obliku i moraju biti hospitalizovani. Potvrđene su i desetine smrtnih slučajeva nakon infekcije omikronom. U dobro provakcinisanoj Danskoj, gde je omikron izazvao nagli porast infekcija, sada se pune i bolnice, ali se čini da je, za razliku od prethodnih verzija, mnogo manjem broju ljudi potrebna intenzivna njega.

Period inkubacije

Period inkubacije je vreme od infekcije do pojave prvih simptoma bolesti i kod omikrona je značajno kraći nego kod prethodnih verzija. U prvobitnoj verziji, to vreme je moglo biti i više od nedelju dana, u delta verziji oko četiri dana, a u omikronu, prema navodima američkog centra za kontrolu infektivnih bolesti, samo 33 do 75 sati, u većini oko 2,5 dana.

Treba naglasiti da se infekcija može preneti na druge već pre pojave simptoma. U stvari, u ovom periodu smo najzarazniji i najverovatnije je da će i brzi test pokazati pozitivan rezultat.

Kako obolevaju osobe koje su prebolele?

Sve do delte, prebolelost se smatrala relativno dobrom, sa oko 80 odsto zaštite od ponovne infekcije. Kod omikrona pacijenti obolevaju bar pet puta češće. Još nema pouzdanih podataka o tome koliko teško mogu da obole.

Dok prethodna infekcija jednom od varijanti sa početka grčkog alfabeta ne štiti od omikrona, neka istraživanja govore da bi moglo biti suprotno. Prema studiji iz Južne Afrike, oni koji su preboleli omikronski oblik kovida imaju četiri puta veću otpornost na deltu od onih koji nisu. Zbog toga virusolozi veruju da bi omikron mogao brzo da pobedi deltu i postane dominantna verzija širom sveta.

Još nemamo odgovor na pitanje može li infekcija omikronom uzrokovati i dugotrajni kovid. Stručnjaci predviđaju da čak i blaža bolest nakon infekcije novom verzijom može dovesti do dugotrajnijih problema. Istraživanja pokazuju da vakcinisanje uveliko smanjuje mogućnost dugotrajnog kovida.

Kako obolevaju vakcinisani?

Mnogo češće su zaražene i vakcinisane osobe. Kod vakcinisanih vektorskim vakcinama (AstraZeneca, Janssen, Sputnik) zaštita od infekcije je skoro nikakva. Kod potpuno vakcinisanih (dve doze) mRNK vakcinama (Moderna, Pfizer), zaštita od infekcije trebalo bi da bude oko 30 odsto, a kod onih koji su vakcinisani buster dozom oko 70 odsto.

Vakcinacija vrlo dobro štiti od teškog oblika bolesti koji bi zahtevao kiseonik ili čak mehaničku ventilaciju pomoću respiratora. U SAD je omikronski talas trenutno na vrhuncu. Prema rečima njujorškog doktora Krega Spensera, iz Odeljenja za hitne slučajeve, bolest kod vakcinisanih osoba se razlikuje na sledeći način:

• Vakcinisani buster dozom (Moderna/Pfizer) obolevaju u blažem obliku.
• Vakcinisani sa dve doze (Moderna/Pfizer) obolevaju u nešto težem obliku: više kašlju, umorniji su, temperatura je viša ili duže traje, ali nemaju kratak dah ili otežano disanje.
• Vakcinisani jednom dozom Janssena razbole se u još težem obliku: osećaju se potpuno slabo, imaju temperaturu koja traje nekoliko dana, jači kašalj i kratak dah. Ali problemi nisu toliko ozbiljni da bi trebalo ići u bolnicu i/ili da bi trebali kiseonik. Budući da imaju relativno slabu zaštitu, buster doza mRNK je vrlo preporučljiva za one koji su vakcinisani vektorskim vakcinama.
• Skoro svi koji su morali da budu hospitalizovani, bili su nevakcinisani, ističe Kreg.

Pouzdanost brzih testova

Brzi testovi takođe pokazuju i infekcije omikronom, ali su prema nekim istraživanjima manje osetljivi.

Antigenski test funkcioniše na način da prepoznaje prisutnost proteina iz omotača virusa, specifične za koronavirus, bez obzira na verziju (alfa, delta, omikron…). Međutim, da bi test pokazao pozitivan rezultat potrebna je određena količina virusa. Moguće je da brzi testovi slabije prepoznaju infekciju omikronom, zato što on izaziva blaže simptome i zato što bolest kraće traje.

Budući da se virusna verzija omikron brže razmnožava u grlu, u nekim državama sada briseve uzimaju iz grla a ne iz nazofarinksa kao kod nas. Kod nekih pacijenata je test pokazao negativan rezultat, kada su bris uzeli iz nosa, i pozitivan, kada su ga uzeli iz grla. Zbog toga ima smisla, da prilikom testiranja brzim testom kod kuće, najpre uzmemo bris iz grla, a zatim iz nosa.

Obzirom na to da se omikron bolje veže za ćelije i razmnožava u ćelijama gornjih respiratornih puteva, moguće je da će se promeniti doktrina uzimanja briseva. Budući da su brzi testovi pouzdani samo kada imamo veliku količinu virusa, smisleno je ponavljati ih češće, posebno ukoliko smo bili u rizičnom kontaktu. Iako će prvi test pokazati negativan rezultat, preporučljivo je da se kasnije testiramo još nekoliko puta.

Ukoliko imamo simptome slične prehladi, preporučljivo je da nas lični lekar uputi na PCR-testiranje. PCR- testovi su vrlo pouzdani bez obzira na verziju.

Zaraznost

Studija istraživača Medicinskog fakulteta Univerziteta u Hongkongu je pokazala da se omikron u respiratornnim organima razmnožava čak 70 puta brže od delte. Razlog za njegovu veliku zaraznost bi mogao biti povezan s tim, da se više razmnožava u grlu i manje pogađa pluća.

S omikronom je koronavirus mutirao u najzarazniju verziju do sada, što se vidi u državama u kojima je dominantna verzija. U Danskoj su na vrhuncu drugog vala beležili najviše 600 infekcija na milion stanovnika, trenutno ih je 3.600, a krivulja je još u usponu. U UK su u drugom talasu imali najviše 870 infekcija na milion stanovnika, sada ih imaju 2.500 (na dan u 7-dnevnom proseku).

Da li ću saznati da li sam zaražen omikronom?

Ne. Nakon PCR-testiranja ćete saznati samo da li ste pozitivni, ali ne i kojom verzijom ste zaraženi.

Da li se radi o određenoj verzijii, u ovom slučaju omikronu, u laboratoriji mogu utvrditi metodom sekvencioniranja, pri kojoj pregledaju sled kompletnog genoma virusa. Znači radi se o kompleksnoj pretrazi, rutinski ne pregledaju sve uzorke, nego samo manji deo. Pretraga se radi u svrhu utvrđivanja toga, koja verzija preovladava na određenom području i kojom brzinom se širi, a ne u svrhu utvrđivanja verzije za svakog.