Kardiolog pojašnjava kako hladnoća utiče na rad srca: Velika razlika u temperaturi tela i vazduha može da bude opasna

Tokom ove nedelje meteorolozi najavljuju jak mraz, noći će biti izuzetno hladne sa minimalnim temperaturama od minus 12 do minus 3 stepeni Celzijusa. Prof. dr Miljko Ristić, kardiolog, upozorio je da niske temperature i te kako utiču na zdravlje našeg srca i organizma generalno, posebno kod hroničnih bolesnika, starijih osoba, ali i male dece.

Promena vremena, sa sunčanog u hladno, pravo zimsko sa padavinama stigla je u Srbiju, a kiša i sneg očekuju se u većem delu zemlje. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) već je upozorio da će ove nedelje biti osetno hladnije vreme, a padavine se mogu očekivati sve do utorka.

"Oni odu od nas kao teški bolesnici": Doktorka za UNU govori o alarmatnom broju gojazne dece u Srbiji

Nije u pitanju samo loš san: UNA pita stručnjake - kako ekrani utiču na opšte zdravlje naše dece?

"Treba znati da je normalna temperatura našeg tela između 36 i 37 stepeni. Znači, sve ove niske temperature deluju nepovoljno na naš organizam. Ako je ta neka razlika u minusu, pa sada ako je minus 10, to je skoro za 40 stepeni niže od temperature tela. Znači, ljudski organizam mora da se prilagodi toj temperaturi. I naš ljudski organizam je veoma adaptivan i na tim niskim temperaturama. Ali sve to ima neke svoje granice", rekao je prof. dr Miljko Ristić za TV "Pink".

Na promenu vremena najteže se adaptiraju hronični bolesnici i deca

Adaptaciju na niske temperature, dodaje Ristić, osim dece, teško podnose i hronični kardiovaskularni pacijenti.

"Šta se događa sa našim krvnim sistemom? Ako je vruće vreme tu se šire krvni sudovi da bi se odavala toplota i da bismo se prilagodili toj visokoj temperaturi koja je spolja. Ovde je obrnuto. Kada je napolju hladno, krvni sudovi se sužavaju i to naravno nepovoljno deluje na kardiovaskularni sistem", objašnjava prof. dr Ristić.

Pijete li gaziranu vodu: Evo šta ona zapravo radi vašim bubrezima i zubima

To se, pre svega, manifestuje promenom krvnog pritiska.

"Ukoliko je taj kardiovaskularni sistem već delimično oštećen i pod lekovima godinama, treba stvarno slušati biometeorološke prognoze i tome se prilagoditi, obući se toplije ili komotnije. U svakom slučaju, važno je uzimati terapiju", savetuje prof. dr Ristić.

Ukoliko napolju još duva i vetar, te niske temperature još su gore po kardiovaskularni sistem, dodaje ovaj kardiolog.

"Stanje kardiovaskularnog sistema zavisi i od nekih elektromagnetnih talasa koji se javljaju oko planete. I poznato je, recimo, da pred promenu vremena, osobe koje boluju od kardiovaskularnih bolesti osete tu promenu u smislu pogoršanja svojih tegoba, dan, dva pre nego što će doći do kiše ili do pada temperature", objašnjava prof. dr Ristić.

Na šta mogu da ukazuju sniženi limfociti u krvnoj slici: Ukoliko imate ove simptome pravac kod lekara