Kardiolog savetuje kako da lakše podnesete nagle promene vremena?

Na nagle promene vremena uglavnom se žale hroničnii bolesnici, a smenjivanje temperatura utiču i na srce zdravih osiba, posebno sparina koja nastupi posle kiše.

Dr Stefanović za UNU otkriva - kako nagle promene vremena utiču na naše zdravlje?

Ipak ima načina da se zaštitimo, a savete kako je najbolje rashladiti se i najzdravije, dao je profesor doktor Miljko Ristić, kardiolog.

"Nije samo temperatura ta koja utiče na naš organizam već i atmosferske prilike, tu je i brzina vetra, i vlažnost vazduha, da li je kiša, da li je grmljavina i tako dalje. Ima više faktora koji utiču na naš organizam, pre svega na kardiovaskularni sistem. Promene vremena delom utiču i na centralni nervni sistem, može doći do neke depresivne reakcije i tome slično. Velika vrućina u telu izaziva širenje krvnih sudova i gubitak telčnosti što rezultira padom pritiska, a svaki pad pritiska reaguje slabošću, malaksalošćču, možda čak i nesvesticom. Zato treba biti oprezan kada se izlazi napolje na visokim temperaturama. Savet je da je bolje da sačekamo da prođu najveće temperature pa onda da izađemo napolje, to posebno važi za starije ljude", govori Ristić.

"Što se tiče pacijenata koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, oni jako brzo shvate da im visoke temperature ne odgiovaraju te se trude da tada ni ne izlaze", rekao je Ristić i osvrnuo se na značaj prevencije.

"Prevencija je, ne samo za srčane bolesnike, već za sve - najbolje je sediti u kući, korstiti klimu ili sedeti u hladovini. Takođe, tu je i tuširanje. Što se tiče hrane, trebalo bi se preorijentisati na više biljne, manje kalorične hrane. Masna hrana, a posebno meso, pogoršava našu moć kompenzacije visokih temperatura", rekao je dr Ristić za Prvu.

Iz sandala u čizme: Promene vremena utiču i na zdrave, ali i mlade