Koji su korisni sastojci, a kome kisela voda može da naškodi

Kisela voda (mineralna, gazirana) je dobar izvod hidratacije uz običnu koja je i najbolja za konzumaciju, ali su istraživanja ukazala i na neke potencijalne probleme koje može da napravi u određenim situacijama.

Međutim, u jednom su stručnjaci jednoglasni: važno je tečnost unosimo i da to bude prvenstveno voda, a koja, zavisi afiniteta, ukusa ali i još nekih okolnosti.

Nutricionisti su saglasni da gazirana voda ima slične hidratantne sposobnosti kao i obična, negazirana. 

Međutim, ipak napominju da obična voda ima jednu veliku prednost: sadrži supstancu zvanu fluorid. 

Fluorid pre svega ima veliku ulogu u prevenciji oštećenja zuba i zubne gleđi. Obična voda, logično, ima niži procenat kiselosti od gazirane.

Takođe, kisela voda sadrži ugljen-dioksid, koji se u dodiru sa pljuvačkom pretvara u ugljenu kiselinu. Ovaj proces snižava pH vrednost u našim ustima. 

Ako unosimo i tečnost, odnosno pića koja imaju nisku pH vrednost, veći je i rizik za pojavu karijesa. 

U tom smislu je kisela voda neuporedivo bolji izvor i od obične vode i od industrijskih sokova, posebno gaziranih, takođe kažu stručnjaci American Dentist Association.

Koje korisne sastojke sadrži kisela voda?

Posebno kada su vrućine kao u ovom periodu godine, kisela voda će nas osvežiti ali ćemo uz to uneti i dovoljno magnezijuma, cinka i kalijuma. Sva ova jedinjenja pomažu da nam se poveća koncentracija i da se smanji nivo umora. Kisela voda ne sadrži šećere tako da mnogo bolje hidrira telo u odnosu na slatke sokove. Kada naši bubrezi dobro rade, eliminisaće višak ugljen-dioksida iz tela, pa smo sa te strane bezbedni, i iz kisele vode ćemo zadržati samo zdravstvene koristi.

Kako naše telo reaguje kada pijemo kiselu vodu i kod kojih stanja pomaže?

Zanimljivo je da je kisela voda odličan izbor za one koji ne konzumiraju mlečne proizvode zbog intolerancije na laktozu ili su ih jednostavno eliminisali iz ishrane. Stručnjaci tvrde i da smanjuje srčane tegobe, posebno ako sadrži i veću količinu magnezijuma, utiče na bolju fokusiranost i koncentraciju, smanjuje zamor i latergiju. Može da utiče smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti. Pomaže i kod problema sa varenjem i zatvora.

Ako je pijemo na prazan stomak daće nam veći osećaj sitosti što može da bude korisno u dijetetskim režimima. Naravno, ovo važi za osobe koje nemaju stomačne probleme niti osetljiv želudac. Treba izbegavati dodatke koji nisu prirodni, posebno limunsku kiselinu jer ona može da pojača kiselost, kao i veštačke zaslađivače.

Ima li kisela voda negativan uticaj na zube i zubnu gleđ?

Istraživanja koja su rađena na temu veze između čestog konzumiranja kisele vode i oštećenja zuba kažu da smo bezbedni sve dok ova vrsta vode nije i glavni izvor tečnosti koju unosimo. Čak i takva potencijalna šteta je neuporedivo manja nego što mogu da učine gazirani i slatki sokovi.

Najbolje je uzimati je uz običnu vodu tako da negazirana voda bude primarni izvor hidratacije. Kada je odnos takav, nema opasnosti ni po zubnu gleđ ni po prekomerni razvoj kamenca i karijesa. Normalna, adekvatna oralna higijena se podrazumeva.

Za koga kisela voda može da bude štetna i u kojim situacijama?

Neke ranije studije bavile su se ispitivanjem uticaja mineralne vode na pojedine organe kao što su kosti, kao i da li kisela voda zaista ima ssposobnosti hidratacije kao obična, negazirana. Upravo studija koja je proveravala uticaj kisele vode na gustinu kostiju tokom koje je grupa ispitanika osam nedelja pila litar gazirane vode dnevno a kontrolna grupa litar obične, pokazala je da nije bilo nikakve razlike u njihovoj gustini kostiju.

Naučnici su ispitivali i navode da se hormon gladi grelin pojačano luči konzumiranjem gazirane vode. Ti navodi nisu potvrđeni.

Ipak, preporuka stručnjaka je da velike količine kisele vode nikako ne bi trebalo da pijemo posle jake fizičke aktivnosti i treninga. Poseban oprez treba da imaju osobe koje su sklone gasovima u crevima i nadimanju i dobro je da je izbegavaju.