Koliko godina štiti vakcina i kako se zaštititi: Šta dosad znamo o epidemiji velikog kašlja

Pedijatar Saša Milićević izjavio je danas za Tanjug da je broj pacijenata obolelih od velikog kašlja znatno iznad proseka, što ukazuje na epidemiju koja je i proglašena na teritoriji Beograda.

Zacenjivanje kao najteži simptom

"Epidemija velikog kašlja javlja se na svakih četiri do šest godina. To je bolest koja se pritaji, pa se onda povremeno javlja. Mi svake godine imamo određen broj pacijenata sa velikim kašljem. Ove godine je taj broj znatno povećan", rekao je Milićević.

Na pitanje koji su to simptomi velikog kašlja, Milićević kaže da je osnovni simptom uporan kašalj praćen zacenjivanjem.

"U početku, prvih sedam do deset dana, deca imaju simptome koji su karakteristični za bilo koju respiratornu infekciju. Dete kašlje, može da ima temperaturu, neraspoloženo je, ima loši apetit, loš san i još uvek ne postoje znaci tog upornog kašlja, koji su praćeni zacenjivanjem. Tako da u tom početnom stadijumu ni roditelji, a nekad ni mi lekari, ne možemo odmah da znamo i da posumnjamo da je u pitanju pertusis, odnosno veliki kašalj", objasnio je Milićević.

Kako je naveo, drugi stadijum nastupa pojavom zacenjivanja.

"Dete gubi dah i kašlje na svakih 15, 20 sekundi, nakon toga se smiri, a posle izvesnog perioda simptomi se ponavljaju", kazao je Milićević.

Može da izazove tešku kliničku sliku

Istakao je da veliki kašalj može da izazove težu kliničku sliku, posebno kod odojčadi, odnosno dece do navršenih godinu dana.

"Kod njih može da se razvije pneumonija, odnosno upala pluća, kao i otitis, odnosno upala uha. Deca koja uporno kašlju, nekada mogu dobiti herniju, odnosno kilu od tog upornog kašlja, a u retkim slučajevima pojavljuje se čak i fraktura, odnosno prelom rebara usled upornog kašlja", upozorio je Milićević dodavši da su komplikacije ređe kod srednjoškolaca i starijih.

Na pitanje kako se veliki kašalj prenosi, Milićević je rekao da su govor i fizički kontakt dovoljni.

"Važno je redovno prati ruke deci. Nije loše da se fiziološkim rastvorom ispere nos. Treba stalno brisati nosić deci, ali maramice treba redovno bacati. Potrebno je voditi računa o dovoljnom unosu vitamina i pravilnoj ishrani, radi jačanja imunološkog sistema", kazao je Milićević.

Kako je naveo, vakcina protiv velikog kašlja nije doživotna i ona štiti 10 do 12 godina.

"Vakcina je jako važna, nema štetne efekte i zapravo da nema te vakcine ogroman broj ljudi bi bio zaražen. Dakle, i vakcinisani mogu dobiti veliki kašalj, ali mnogo blaži oblik nego nevakcinisane osobe", rekao je Milićević.

Na pitanje da li roditelji treba da budu u strahu nakon proglašenja epidemije, Milićević kaže da nema razloga za to.

"Američki autori kažu da ako kašalj traje duže od dve nedelje, a praćen je zacenjivanjem, onda je to veliki kašalj. Treba reći da nije svaki kašalj veliki kašalj, ali ga treba prepoznati na vreme. Nema razloga za paniku, veliki kašalj se uspešno leči, komplikacije su retke, samo je važno prepoznati ga na vreme", zaključio je Milićević.