Koliko šećera je zapravo bezbedno? Preporuke stručnjaka za dnevni unos

Šećer se nalazi u mnogim namirnicama, a prekomerni unos može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Saznajte koliko šećera je bezbedno konzumirati.

Šećeri su prisutni gotovo svuda u našoj ishrani. Nalaze se prirodno u hrani ili se dodaju raznim prehrambenim proizvodima i napicima. Izvori šećera u ishrani uključuju voće i voćne sokove, bezalkoholna pića, med, džemove i marmelade, proizvode od povrća (npr. kečap od paradajza), gotova jela, deserte i druge slatke poslastice.

Ako unosite previše soli, rizikujete slabljenje pamćenja: Muškarci posebno na udaru

Svake nedelje "pojedemo jednu platnu karticu": Pet koraka za detoks od mikroplastike

Šećeri su važni kao direktan izvor energije za naš mozak i mišiće i imaju svoje mesto u zdravoj ishrani.

Međutim, količina i vrsta hrane iz koje ih konzumiramo su važne.

Zbog sve veće dostupnosti hrane i pića bogatih šećerom, njihova potrošnja je poslednjih decenija porasla iznad onoga što bi mnogi od nas smatrali zdravim.

Prekomerni unos šećera povezan je sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i drugim zdravstvenim problemima. Zato se sve više postavlja pitanje: koliko šećera zapravo treba da konzumiramo dnevno?

Gde se šećer krije u našoj ishrani?

Šećer se nalazi u mnogim namirnicama, često na mestima gde ga ne očekujemo.

Najčešći izvori su:

• voće i voćni sokovi
• gazirana i zaslađena pića
• med, džemovi i marmelade
• kečap i gotovi sosovi
• industrijski pripremljena jela
• deserti, kolači i slatkiši

Važno je razumeti da se šećer ne nalazi samo u slatkišima, već i u svakodnevnim "slanim" proizvodima.

Koliko šećera stručnjaci preporučuju dnevno?

Preporuka SZO

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto dnevnog energetskog unosa, a za dodatne zdravstvene koristi čak i manje od pet odsto.

Za odraslu osobu to znači:

• do 50 g šećera dnevno (10%)
• idealno oko 25 g šećera dnevno (5%)

To je otprilike:

• 6 - 12 kašičica šećera
• 1 čaša gaziranog pića već može dostići dnevni maksimum
   

Preporuke EFSA-e

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) naglašava da unos dodatih i slobodnih šećera treba da bude što je moguće manji kao deo uravnotežene ishrane, bez jasne "bezbedne gornje granice".

Doktori upozoravaju: Ako želite zdrava creva, jedna namirnica je obavezna

Dodati, slobodni i prirodno prisutni šećeri – postoji li razlika?

Iako se šećeri često dele na prirodne, dodate i slobodne, oni su hemijski u suštini isti. Međutim, hrana koja prirodno sadrži šećere – kao što su žitarice, mahunarke, voće i povrće – obično takođe sadrži vlakna i druge hranljive materije, i stoga je zdravija od hrane koja sadrži uglavnom slobodne ili dodate šećere.

Visok unos slobodnih i dodatih šećera povezan je sa povećanim rizikom od mnogih bolesti koje se mogu spriječiti, dok šećeri iz ishrane bogate integralnim žitaricama, voćem i povrćem ne predstavljaju takav rizik.

Šećer naspram zdravlja

Prekomerni unos šećera povezan je sa:

• prekomernom težinom
• gojaznošću kod dece i odraslih
• povećanim rizikom od metaboličkih bolesti

Zato većina stručnih smernica preporučuje ograničavanje unosa šećera, posebno iz zaslađenih pića i industrijskih proizvoda.

Kako smanjiti unos šećera u svakodnevnoj ishrani?

Nekoliko jednostavnih koraka može značajno smanjiti unos šećera:

• zamenite gazirana pića vodom ili nezaslađenim čajem
• čitajte etikete proizvoda
• birajte prirodne izvore slatkoće (voće)
• izbegavajte "skriveni šećer" u gotovim jelima
• smanjite količinu dodatog šećera u kafi i čaju

Šećer nije nužno "neprijatelj" u ishrani, ali ono što je ključno je njegova količina. Svesnim izborom i boljim razumevanjem izvora šećera moguće je značajno poboljšati kvalitet vaše ishrane i vaše dugoročno zdravlje.

Izbegavajte restrikcije: Stručnjaci objasnili kako da smršate bez jo-jo efekta

Osećaj iscrpljenosti ne znači uvek "prolećni umor" - može ukazati i na nešto ozbiljnije