Koliko vode zaista treba da pijemo svakog dana? Naučnici ruše mit o čuvenih "osam čaša"

Koliko vode treba popiti svakog dana jednostavno je pitanje na koje ne postoji lak odgovor.

Iako su istraživanja tokom godina davala različite preporuke, stvarne potrebe za vodom individualne su i zavise od niza faktora, uključujući zdravstveno stanje, godine, nivo fizičke aktivnosti i klimatske uslove u kojima živite.

Opšte smernice ipak mogu pomoći da procenite da li unosite dovoljno tečnosti, piše Mayo Clinic.

Simptom koji masovno ignorišemo: Pripisujemo ga umoru a može biti znak opasno visokog pritiska

Uloga vode u organizmu

Voda je neophodna za preživljavanje i čini između 50 i 65 odsto telesne mase. Sastavni je deo ćelija, mišića, organa, pa čak i kostiju, a okružuje i ćelije u krvi i tkivima. Ćelijama, tkivima i organima voda je potrebna za normalno funkcionisanje organizma.

Zdravstvene koristi vode

Dovoljan unos vode i drugih tečnosti pomaže telu da nadoknadi tečnost koju gubi tokom dana. Voda je ključna za stvaranje telesnih tečnosti poput suza, pljuvačke, znoja i urina.

Ona omogućava pravilan rad mozga i tela, što utiče na razmišljanje, kretanje, raspoloženje i nivo energije. Pomaže u uklanjanju otpadnih materija putem urina i stolice i reguliše telesnu temperaturu znojenjem.

Pored toga, voda podržava varenje i apsorpciju hranljivih materija i održava ravnotežu tečnosti u ćelijama i oko njih. Održavanje odgovarajuće količine urina može smanjiti rizik od bubrežnih kamenaca i infekcija urinarnog trakta.

Neka istraživanja ukazuju na to da veći unos vode može pomoći kod glavobolja, migrena, dijabetesa, gojaznosti i niskog krvnog pritiska, ali su za potvrdu ovih tvrdnji potrebna dodatna istraživanja.

Nedostatak vode dovodi do dehidracije, odnosno stanja u kojem telo nema dovoljno tečnosti za normalno funkcionisanje.

Čak i blaga dehidracija može izazvati pad energije i otežati koncentraciju, a može imati i ulogu u razvoju gojaznosti i dijabetesa.

Koliko vode treba piti dnevno?

Istraživanja pokazuju da će prosečna zdrava odrasla osoba uneti dovoljno tečnosti ako tokom dana konzumira između 2,7 litara (11,5 šolja) i 3,7 litara (15,5 šolja) ukupne tečnosti. U ovu količinu uračunava se i voda koju unosimo hranom.

Telo svakodnevno gubi vodu disanjem, znojenjem i obavljanjem nužde, a ne proizvodi je dovoljno da samo nadoknadi taj gubitak.

Koncentracija polena raste iz dana u dan: UNA proverava kako ublažiti simptome alergije na ambroziju

Zato je važno vodu unositi i putem pića i putem hrane. Verovatno ste čuli savet da treba piti osam čaša vode dnevno. To je dobar i lako pamtljiv cilj, ali nekim ljudima će biti potrebno manje, a drugima više tečnosti.

Količina vode koja je potrebna organizmu zavisi od više faktora. Fizička aktivnost koja izaziva znojenje zahteva dodatni unos vode pre, tokom i nakon treninga.

Vruće ili vlažno vreme takođe pojačava znojenje, pa je tada potrebno unositi više tečnosti. Rizik od dehidracije raste i na velikim nadmorskim visinama.

Telo gubi dodatnu tečnost i tokom bolesti praćenih povraćanjem, povišenom telesnom temperaturom ili dijarejom. U tim situacijama tečnost se može nadoknaditi vodom, supom ili napicima koji sadrže minerale.

Trudnice i žene koje doje takođe imaju povećane potrebe za tečnošću.

Voda nije jedini izvor tečnosti

Za hidrataciju ne morate da se oslanjate isključivo na vodu. I drugi napici, poput čaja, kafe i mleka, doprinose ukupnom dnevnom unosu tečnosti.

Gazirana pića, sportski napici, kao i sokovi od voća i povrća, takođe mogu doprineti hidrataciji, ali treba obratiti pažnju na njihov sadržaj šećera, soli i kalorija.

Oko 20 odsto dnevnih potreba za vodom unosimo hranom. Mnoge vrste voća i povrća, poput dinje, jagoda, lubenice, kupusa i tikvica, sastoje se gotovo u potpunosti od vode.

Može li se popiti previše vode?

Prekomeran unos vode je redak i uglavnom ne predstavlja problem za zdrave odrasle osobe. Ipak, može se dogoditi sportistima koji se pripremaju za duge ili veoma intenzivne treninge.

Ako se popije previše vode, bubrezi ne mogu da izbace višak tečnosti, što dovodi do pada nivoa natrijuma u krvi. Ovo stanje naziva se hiponatremija i može biti opasno po život.

Mislite da vas kafa smiruje? Ako prekoračite ovaj broj, rizikujete ozbiljnu anksioznost

Kako da znate da li ste dovoljno hidrirani?

Verovatno unosite dovoljno vode ako retko osećate žeđ i ako vam je urin bezbojan ili svetložute boje.

Sa druge strane, nedovoljan unos vode može izazvati glavobolju i tamniju boju urina. Takođe možete primetiti da ne možete da pružite svoj maksimum tokom fizičkih aktivnosti.

U ekstremnim slučajevima dehidracije mogu se javiti zbunjenost i vrtoglavica.

Voda je najbolji izbor za nadoknadu tečnosti, a zamena zaslađenih pića vodom može pomoći i pri mršavljenju.

Korisno je popiti čašu vode uz svaki obrok i između obroka, pre, tokom i nakon vežbanja, kao i svaki put kada osetite žeđ.

Ukoliko niste sigurni koja količina vode je odgovarajuća za vas, lekar vam može pomoći da odredite dnevne potrebe za tečnošću.

Šta više podiže šećer u krvi? Ledeni čaj ili gazirani sok – jedno piće ima skrivenu zamku koju svi zanemaruju

Da li lek može da spreči ili poništi traume iz detinjstva: Naučnici u fazi ispitivanja