Lek koji je trebalo da smanji rizik od infarkta podbacio u velikoj studiji: Lekari iznenađeni rezultatima

Tokom naučnih istraživanja postoje trijumfalni trenuci kada istraživači predstavljaju svoje rezultate oduševljenoj publici koja ustaje i nagrađuje ih ovacijama. Takav trenutak dogodio se u maju, u konferencijskoj sali punoj lekara, kada su saznali da je novi lek daraksonrasib gotovo udvostručio vreme preživljavanja pacijenata sa rakom pankreasa, piše CNN.

Međutim, postoje i sasvim drugačije reakcije. Dr Stiven Nisen očekuje upravo takvu na godišnjoj konferenciji Američkog udruženja za srce u subotu, kada bude predstavio rezultate velike studije u kojoj je ispitivan eksperimentalni lek namenjen smanjenju rizika od srčanog i moždanog udara.

"Moraću da izdržim uzdahe iznenađenja u publici“, rekao je Nisen, kardiolog specijalizovan za preventivnu kardiologiju na Klinici Klivlend u Ohaju.

Cimet nije samo dodatak kolačima: Pet mogućih koristi za zdravlje koje vredi znati

Mnogi koji budu prisustvovali njegovom izlaganju već će znati da lek koji je ispitivao, pelakarsen, nije postigao svoj glavni cilj: smanjenje rizika od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja snižavanjem nivoa masnoće u krvi obavijene proteinima, poznate kao lipoprotein (a), odnosno Lp(a).

Ipak, Nisen zna da se deo publike i dalje nada da je lek pokazao makar neke naznake uspeha u sekundarnim pokazateljima. Možda je delovao kod osoba sa određenim zdravstvenim problemima, poput dijabetesa, ili je sprečio neke ozbiljne posledice, čak i ako nije uspeo da spreči sve. Možda je previše ljudi odustalo od učešća u ispitivanju pre nego što je ono završeno.

"Nije reč o tome da je lek bio blizu uspeha. Jednostavno nije imao nikakav uticaj na ishode i mislim da gotovo niko nije spreman da to čuje“, rekao je Nisen za CNN.

Znak za uzbunu koji mnogi ignorišu: Ako osetite ove simptome tokom napora, hitno proverite rad srca

"Ovo je prvi put da je neko uspeo da ispita lek za lečenje ovog poremećaja, koji ima više od milijardu ljudi, a svi su očekivali da će rezultati biti pozitivni, odnosno povoljni. Mislim, svi su očekivali pozitivan ishod. Zato će se gotovo svi prilično iznenaditi kada vide rezultate."

Drugim rečima, umesto revolucionarnog leka, dobili smo neuspeh. Kompanija Novartis, koja je već uložila desetine miliona dolara u razvoj ovog leka, odlučila je da odustane od njega.

Za pacijente još nema proboja

U nauci veliki neuspesi mogu biti jednako važni kao i veliki uspesi, a nova studija otvara pitanja koja bi mogla da navedu kardiologe da preispitaju ulogu lipoproteina (a) u razvoju kardiovaskularnih bolesti.

Nisen i njegove kolege proveli su poslednjih sedam godina ispitujući pelakarsen, koji ometa sposobnost organizma da proizvodi Lp(a). Smatra se da prevelika količina Lp(a) podstiče stvaranje krvnih ugrušaka u arterijama oko srca, ali i povećava zapaljenske procese, što predstavlja dvostruki rizik od srčanog udara.

Čuveni lekar otkrio koje namirnice morate izbegavati nakon srčanog udara

Neki ljudi nasleđuju sklonost ka stvaranju većih količina Lp(a) u odnosu na druge. Istraživanja su pokazala da osobe sa najvišim nivoima ovog lipoproteina u krvi imaju dva do četiri puta veći rizik od srčanog udara u poređenju sa onima koji imaju najniže vrednosti, navodi Američko udruženje za srce.

"Viđam takve pacijente“, rekao je Nisen. 

"Viđam mlade žene koje dožive moždani udar u tridesetim godinama, a jedini faktor rizika kod njih je povišen nivo lipoproteina (a).

"To je čisto genetski rizik."

Četiri namirnice koje kardiolog posebno preporučuje: Mogu da pomognu u zaštiti srca

U studiji je nasumično raspoređeno 8.350 ljudi koji su ranije doživeli neki kardiovaskularni događaj, poput srčanog ili moždanog udara, i imali povišen nivo Lp(a), u dve grupe. Polovina je dobijala pelakarsen, dok je druga polovina primala placebo. Ni pacijenti ni istraživači nisu znali ko dobija lek, a ko placebo. Većina pacijenata praćena je gotovo pet godina.

Na kraju studije, glavno poređenje između dve grupe odnosilo se na ishod poznat kao MACE, odnosno velike neželjene kardiovaskularne događaje. U ovu kategoriju spadaju sve vrste smrti povezane sa srcem, kao i srčani i moždani udari koji nisu imali smrtni ishod, ali i slučajevi u kojima je pacijentima bila potrebna hitna intervencija zbog začepljenog krvnog suda, poput operacije bajpasa.

Međutim, kada su rezultati studije otkriveni, usledilo je iznenađenje. Iako su pacijenti sa visokim rizikom koji su uzimali pelakarsen imali znatno niže nivoe lipoproteina (a) nego na početku studije, njihov rizik od smrti usled srčanih bolesti ili ozbiljnog kardiovaskularnog događaja bio je gotovo isti kao kod osoba koje su primale placebo.

Otprilike 12 odsto pacijenata u obe grupe doživelo je ozbiljan događaj povezan sa srcem tokom trajanja studije, bez obzira na to da li su uzimali pelakarsen ili ne.

Ove semenke su odlične za srce i krvne sudove: Kardiolog savetuje zašto ih treba češće jesti

Kompletni rezultati studije objavljeni su u subotu u časopisu New England Journal of Medicine. Iako su istraživači analizirali podatke na više različitih načina, uključujući poređenje ishoda kod osoba sa određenim zdravstvenim problemima, poput dijabetesa, i ispitivanje uticaja leka na pojedinačne vrste kardiovaskularnih događaja, praktično nije bilo razlike.

Lek je uradio upravo ono što su svi očekivali: snizio je nivo Lp(a) kod pacijenata koji su ga uzimali za prosečno oko 77 odsto. Međutim, nije bilo nikakvih naznaka da je uticao na rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti, srčanog ili moždanog udara, niti na verovatnoću da će osobi biti potreban stent ili operacija bajpasa zbog krvnog ugruška u blizini srca.

"Potpuno sam zatečena“, rekla je dr Fatima Rodrigez, šefica preventivne kardiologije na Univerzitetu Stanford, koja nije učestvovala u istraživanju. "Nema nikakvog pozitivnog signala.“

Veliko pitanje je šta dalje.

Šta sada?

Ove godine su Američko udruženje za srce i Američki koledž za kardiologiju prvi put preporučili da svaka odrasla osoba barem jednom tokom života proveri nivo Lp(a). Smatra se da je jedno testiranje dovoljno jer su istraživanja pokazala da nivo ovog lipoproteina ostaje relativno stabilan tokom života. Proizvođači lekova, uključujući Novartis, aktivno su radili na podizanju svesti o rizicima povezanima sa Lp(a) i promovisali nove smernice za testiranje.

Tri svakodnevne navike koje mogu povećati holesterol

Trenutno ne postoji terapija koja se posebno bavi rizikom povezanim sa povišenim nivoom Lp(a). Zbog toga su neki stručnjaci, poput dr Karol Votson, kardiološkinje i profesorke na Medicinskom fakultetu Dejvida Gefena pri Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA), smatrali da je možda prerano podsticati univerzalno testiranje.

Zagovornici testiranja tvrde da se poznavanje nivoa Lp(a) kod pacijenta može koristiti za precizniju procenu rizika od srčanih bolesti, rekla je Votson.

"Rekla bih da je to besmislica, jer znamo za mnoge druge stvari koje su povezane sa rizikom, poput nivoa homocisteina. Niko nam ne govori da to merimo jer ne postoji ništa što možemo da uradimo“, dodala je Votson, misleći na aminokiselinu koja može da ošteti krvne sudove i doprinese razvoju srčanih bolesti ako se nagomila u krvi.

Zaboravite na čips: Ova hrskava grickalica čuva srce, mozak i creva

Ipak, kada su nove smernice za testiranje predstavljene, nekoliko obećavajućih terapija za snižavanje Lp(a) već je bilo u pripremi. Mnogi su očekivali medicinski proboj kada je pelakarsen 2019. prešao u završnu fazu kliničkog ispitivanja. Rana istraživanja, uključujući i Nisenova, pokazala su da može efikasno da smanji nivo Lp(a) za 70 do 80 odsto.

Kompanija Novartis saopštila je ranije ove godine da lek pelakarsen nije smanjio rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.

Od ovog leka očekivalo se da bude prvi u novoj generaciji terapija.

"Ono što smo sada uradili jeste da smo stvorili čitavu grupu ljudi koji su veoma zabrinuti zbog ovog problema, a i dalje im govorimo da nemamo ništa što možemo da im ponudimo“, rekla je Votson.

Stručnjaci upozoravaju na popularnu vrstu namirnice: Povećava rizik od raka debelog creva

Pouke iz neuspelog ispitivanja

U nauci bi se studija koju je predvodio Nisen nazvala negativnim ili neuspelim ispitivanjem. Međutim, dr Rodrigez sa Univerziteta Stanford smatra da je takav naziv donekle pogrešan.

"Ovo je izuzetno važno istraživanje, a negativne studije ponekad su čak značajnije od pozitivnih“, rekla je Rodrigez.

Prema njenim rečima, istraživanje je sprovedeno veoma kvalitetno, a rezultati su toliko jasni da će naučnici morati da se vrate na početak i preispitaju ono što znaju, ali i ono što još nije dovoljno istraženo.

"Ovo nam može pomoći da utvrdimo da li možda samo posmatramo pogrešan pokazatelj, što je jedna od mogućnosti, ili je problem u pogrešnom leku ili pogrešnoj grupi pacijenata“, dodala je. Moguće je i da je čitava teorija prema kojoj Lp(a) doprinosi riziku od srčanih bolesti pogrešna.

Nisen ima i nekoliko svojih teorija o rezultatima. Kaže da su pacijenti u studiji bili stariji, pa je moguće da su već bili u poodmakloj fazi srčane bolesti, kada snižavanje Lp(a) više ne donosi nikakvu korist.

Da li escajg u mašini stavljate nagore ili nadole? Ovako se zapravo najbolje pere

Kod svih njih nivo LDL holesterola, odnosno "lošeg“ holesterola, bio je dobro kontrolisan. Istraživanja su pokazala da agresivno snižavanje LDL holesterola lekovima iz grupe statina može da pomogne u ublažavanju rizika povezanog sa visokim nivoom Lp(a).

Na kraju, iako je pelakarsen snizio nivo Lp(a) za gotovo 80 odsto, moguće je da bi bilo potrebno smanjenje od čak 90 do 95 odsto da bi se pokazalo smanjenje rizika od srčanih bolesti.

Postoje i drugi, snažniji lekovi za snižavanje Lp(a) koji su već u fazi kliničkih ispitivanja, napominje Nisen. On takođe smatra da bi ovakve terapije mogle da imaju najveću korist ako se primenjuju u ranijoj fazi bolesti, pre nego što osoba doživi prvi srčani ili moždani udar. To se naziva primarnom prevencijom.

Šta pacijenti mogu da urade?

Za sada osobe koje se testiraju na lipoprotein (a) i imaju povišen nivo mogu da smanje rizik tako što će se pozabaviti svim ostalim poznatim faktorima koji doprinose srčanim bolestima. Nisen kaže da fizička aktivnost, gubitak telesne težine i, što je posebno važno, uzimanje statina radi snižavanja LDL holesterola na najniži mogući nivo, treba da budu deo preventivne zdravstvene zaštite.

Dr Anurag Mehta, kardiolog iz zdravstvenog sistema Emori i stručnjak za Lp(a), nada se da rezultati studije neće odvratiti ljude od testiranja.

"Smatram da je ovo jedan od najjačih pokazatelja rizika od srčanih bolesti“, rekao je Mehta. Korist od testiranja ogleda se u tome što osoba može da razume svoj rizik i sazna koje korake može da preduzme kako bi držala pod kontrolom ono na šta može da utiče. "U tome je njegova vrednost."

Put do naučnog napretka često je pun prepreka.

Recept za pobedu: Kombinacija dve navike uvodi dijabetes tipa 2 u remisiju kod mlađih pacijenata

Prvi statin, nazvan kompaktin, koji je otkrio japanski biohemičar sedamdesetih godina prošlog veka, snižavao je holesterol, ali je imao toliko problema sa bezbednošću da nikada nije pušten u prodaju.

Savremeni statini spadaju među "najneverovatnije lekove koje smo ikada imali kada je reč o smanjenju obolevanja i smrtnosti“, rekao je Nisen. Možda će isti scenario važiti i za lekove koji snižavaju nivo Lp(a).

"Izbačen sam iz sedla, ali ću se ponovo popeti na konja“, rekao je Nisen. Planira da završi još dva ispitivanja koja su u toku, a odnose se na novije lekove za snižavanje Lp(a), i nada se boljim rezultatima sledeći put.

"Nadamo se da ćemo moći da pomognemo ovim pacijentima."

Zabluda pri pripremi obroka: Ono što smatrate otpadom zapravo je najzdraviji deo namirnice