Mislite da vas kafa smiruje? Ako prekoračite ovaj broj, rizikujete ozbiljnu anksioznost

Dve do tri šoljice kafe dnevno mogu značajno da smanje rizik od razvoja depresije i anksioznosti, ali prekoračenje ove doze donosi potpuno suprotan efekat i može da ugrozi mentalno zdravlje, tvrdi najnovije naučno istraživanje.

Studija koja je nedavno objavljena u uglednom naučnom časopisu Journal of Affective Disorders otkriva da je umerena konzumacija kafe direktno povezana sa nižim rizikom od poremećaja raspoloženja i hroničnog stresa. 

Šta više podiže šećer u krvi? Ledeni čaj ili gazirani sok – jedno piće ima skrivenu zamku koju svi zanemaruju

Sa druge strane, unošenje manje količine od pomenute dve šoljice ne donosi nikakve uočljive dobrobiti za psihu, dok više od tri šoljice dnevno može da dovede do pojačane nervoze i lošeg sna, čime se u potpunosti poništavaju svi pozitivni efekti ovog napitka.

"Ovo istraživanje jasno potvrđuje da je umeren unos zapravo 'zlatna sredina', što se savršeno poklapa sa opštim medicinskim preporukama o unosu kofeina", objašnjava nutricionistkinja Morgan L. Voker. Ona dodaje da u trenutku kada pređete tu granicu od tri šoljice, na scenu stupaju negativne nuspojave – poput lošeg sna, drhtavice i povećane anksioznosti, što posebno pogađa osobe koje su prirodno osetljivije na kofein.

Pol igra ulogu, ali genetika ne

Istraživanje je donelo još nekoliko iznenađujućih zaključaka. Naučnici su otkrili da genetske razlike u brzini kojom ljudski metabolizam prerađuje kofein uopšte nisu uticale na konačne rezultate studije. Sa druge strane, uočene su blage razlike među polovima – zaštitni efekat kafe na mentalno zdravlje bio je za nijansu izraženiji kod muškaraca nego kod žena.

Takođe, rezultati su ostali potpuno dosledni bez obzira na to koju vrstu kafe su ispitanici pili, što uključuje čak i kafu bez kofeina. Nutricionisti ističu da ovaj podatak ukazuje na veoma važnu stvar: za pozitivne efekte na mozak i raspoloženje verovatno nije zaslužan samo kofein, već i drugi moćni sastojci koji se nalaze u zrnu kafe, poput antioksidansa i raznih biološki aktivnih jedinjenja.

Važnost šireg konteksta

Profesorka Luciana Soares, koja vodi studije kliničke ishrane na Univerzitetu Džonson i Vels, napominje da je ova studija bila opservacione prirode. To u prevodu znači da ona precizno prikazuje statističku povezanost između pijenja kafe i boljeg raspoloženja, ali ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu.

Da li lek može da spreči ili poništi traume iz detinjstva: Naučnici u fazi ispitivanja

"Zato ove rezultate moramo posmatrati u širem kontekstu", nadovezuje se Vokerova. "Istraživanje ne može u potpunosti da obuhvati druge ključne faktore u životu čoveka, kao što su opšta ishrana, kvalitet sna, način upravljanja svakodnevnim stresom i nivo fizičke aktivnosti. Sve te navike imaju znatno veću ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja od same kafe."

U praksi, ovi nalazi stručnjaka služe kao zvanična potvrda da omiljeni jutarnji napitak može biti odličan deo zdrave životne rutine ako se konzumira pametno i umereno.

Ipak, ključno je zapamtiti da veća količina kafe ne znači i veću korist, i da individualna tolerancija organizma na kofein i dalje igra presudnu ulogu u tome kako ćemo se osećati.

Psiholozi otkrivaju šta se dešava kada putujete sami: Solo avantura može promeniti način na koji gledate sebe

Ako osetite ove simptome hitno se javite lekaru: Upozorenje zbog opasnog virusa u Srbiji