"Mladi u Srbiji zanemaruju ovaj problem pa dožive moždani udar"

Vremenske prilike u ovom delu godine mogu da negativno utiču na zdravlje mozga, te je možda udar postao sve učestaliji, pogotovo kod mladih u Srbiji.

Neurolozi imaju daleko više posla, pa je povećan broj pacijenata sa hemoralgijskim moždanim udarom - za oko 40 odsto u bolnici "Sveti Sava" u Beogradu.

Dilema konačno otklonjena: Da li beli luk zaista može da snizi krvni pritisak?

"Kada pričamo o hemoralgijskom moždanom udaru, mislimo, uprošćeno rečeno, o izlivu krvi na mozak. To je i izraz koji živi u narodu. To znači da dolazi do pucanja krvnog suda usled dejstva faktora rizika, kao što su hipertenzija, dijabetes, masnoće. Pucanje deluje na strukturu zida krvnog suda ili na pucanje na aneurizmi, kao i drugim promenama na krvnim sudovima", rekla je za RTS dr Tatjana Golubović, neurolog Specijalne bolnice "Sveti Sava" i dodala da je u ovoj ustanovi sve više mladih pacijenata što ne iznenađuje lekare, jer se slična praksa beleži i u svetu.

"Pod mlađim pacijentima smatramo pacijente mlađe od 55 godina, ali su u poslednjih nekoliko nedelja to pacijenti od 30 do 45 godina. Zajedničko im je nelečen ili loše lečen krvni pritisak. Moždani udar je oboljenje i ishemijski i hemoralgijski koji je vodeći u ostavljanju invaliditeta kod pacijenata, kao i smrtnosti", napomenula je i dodala da a je zima period godine kada je povećan broj moždanih udara, zbog loše ishrane, lošeg sna i smanjene fizičke aktivnosti.

Nutricionisti ističu pet jutarnjih navika važnih za krvni pritisak: Ključne za zdravlje srca

"Prvi savet su redovne kontrole kod lekara, a kada mislimo da smo zdravi, treba ići na sistematske preglede. Kada dođe do upozoravajućih znakova, simptoma, glavobolja, to znači da je krvni pritisak već dugo prisutan i da je već ostavio neke posledice. Nehemoralgijski moždani udar, odnosno posledice su nagle, simptomi su nagli, glavobolja, mučnina, povraćanje, brzi neurološki deficit, oduzimanje strane tela, povraćanje, iskrivljenost lica, prestanak govora".

Mozak i srce, ima neka važna veza

Koliko su srčani probelmi potencijalno opasni po mozak, objasnio je i kardiolog prof. dr Dragan Simić, kardiolog u Klinici za kardiologiju KCS-a.:

"Atrijalna fibrilacija je pretkomorsko lepršanje koje pacijent oseća kao nepravilan i neprijatan rad srca. Najčešća je od svih aritmija i pogađa ogroman broj ljudi. Ovo stanje srce čini manje efikasnim, a nepravilan ritam u pretkomorama srca povećava rizik od stvaranja krvih ugrušaka, koji dovode do moždanog udara".

Veliki broj pacijenata ima takozvanu asimptomatsku atrijalnu fibrilaciju i oni uopšte ne osećaju da im srce radi nepravilno. Ti pacijenti su posebno ugroženi jer moždani udar kod njih može biti prva manifestacija ove aritmije, prenosi RTS.

Kod opasnih aritmija ne moramo da imamo izražene simptome i obrnuto, bezopasne aritmije kod pojedinih pacijenata izazivaju vrlo neprijatne simptome. Rizik da tokom života dobije atrijalnu fibrilaciju ima svaki četvrti muškarac i žene starije od 40 godina.

Aritmije treba sprečiti odgovarajućim preventivnim merama. Lekar kao uzrok povećane stope ove bolesti navodi nerazvijenu kulturu brige o zdravlju, odnosno zanemarivanje reedovnih sistematskih pregleda kojima mogu da se spreče ozbiljnija srčana obolenja. Od srčanih obolenja nijedna generacija nije pošteđena.

To su osobe koje su pod konstantnim stresom, osobe koje se slabije kreću i koje su izložene nezdravim životnim navikama. Redovnim kontroloma, pravilnom ishranom, držanjem stresa pod kontrolom i zdravim stilom života aritmije se mogu preduprediti.

"Rešenje je česta kontrola. Dijagnoza se postavlja lako – kada uradimo EKG ili holter. Zato kad god osetite nepravilan rad srca, podrhtavanje, lepršanje, neku vrstu aritmije, otiđite do najbliže zdravstvene ustanove da vam urade EKG ili holter. Osobama koje imaju više od 60 godina savetujem da bar dva-tri puta godišnje urade EKG i test opterećenja i da prekontrolišu lipide, a mlađima od 60 godinama da bar jednom godišnje urade EKG", istakao je dr Simić.

Oči mogu da predvide opasnost od moždanog udara

Obavezne mere prevencije

Prevencija je najbolji lek. Sistematski pregledi obavljaju se kod izabranog lekara. Osnovne analize krvi najčešće pokazuju treba li obaviti dalje pretrage kod kardiologa ili neurologa. Ukoliko se sumnja da zbog hipertenzije, dijabetesa ili drugog rizika postoje poremećaji na velikim krvnim sudovima vrata, onda pacijent treba obavezno da uradi ultrazvuk tih krvnih sudova.

Pacijent ne mora da oseti, ali pregled može da pokaže da je dugo zapušena glavna arterija na vratu. Suženja i neravnine krvnih sudova mogu da se prate i da se na vreme isprave kako ne bi došlo do teškog šloga.

Svi treba da se kontrolišu, bez obzira na godine. Najveći faktor rizika je ateroskleroza, bolest krvnih sudova koja napreduje s godinama, sužava krvne sudove i u njima stvara neravnine.

Ali njen napredak može da se uspori, a otkrivanje ostalih rizika i njihovo držanje pod kontrolom umanjuje mogućnost nastanka moždanog udara.

Dvanaest razloga da svakodnevno šetate: Za zdravo srce, bolji san i jači imunitet

Hipertenzija je značajniji faktor za moždani udar. Frapantan je podatak da naši pacijenti imaju najčešće više od jednog faktora rizika.

Obično su to pušenje i gojaznost, ili hipertenzija i pušenje, ili dijabetes i nedovoljna fizička aktivnost.

Prevencija ne daje potpunu zaštitu, ali redovnim uzimanjem terapije i promenom loših životnih navika, kao što su pušenje ili smanjena fizička aktivnost, možemo da smanjimo rizik od šloga.