Naučna analiza: Današnja marihuana je jača, izaziva veću zavisnost i ne ublažava anksioznost

Korišćenje medicinske ili rekreativne marihuane za ublažavanje simptoma brojnih mentalnih poremećaja ne deluje, pokazale su dve nove naučne analize postojećih istraživanja, piše CNN.

Medicinska marihuana obuhvata proizvode koji sadrže kanabidiol (CBD) i delta-9-tetrahidrokanabinol (THC), deo biljke koji izaziva euforiju.

"Nismo pronašli dokaze da je bilo koji oblik kanabisa efikasan u lečenju anksioznosti, depresije ili posttraumatskog stresnog poremećaja, što su tri glavna razloga zbog kojih se kanabis propisuje“, rekao je Džek Vilson, istraživač sa Matilda centra za istraživanje mentalnog zdravlja i upotrebe supstanci Univerziteta u Sidneju, prenosi CNN.

Povremeno korišćenje narkotika povećava rizik od moždanog udara 100 odsto

Vilson je glavni autor jedne od studija objavljenih u ponedeljak u časopisu Lancet Psychiatry, koja je analizirala rezultate 54 kontrolisana ispitivanja sprovedena između 1980. i 2025. godine.

"Lekovi na bazi kanabisa koji su korišćeni u ovim studijama uglavnom su bili oralni preparati, poput kapsula, sprejeva ili ulja“, rekao je. 

Zašto stariji ljudi sve češće posežu za kanabisom?

"U stvarnom životu ljudi najčešće koriste kanabis pušenjem, a za to postoji još manje dokaza o efikasnosti za mentalno zdravlje."

Upotreba marihuane takođe nije poboljšala druga mentalna stanja kao što su anoreksija, nervoza, bipolarni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) ili psihotični poremećaji poput šizofrenije, dodao je Vilson.

Studije o marihuani često su male i teško ih je sprovesti, kažu stručnjaci. Ipak, kontrolisana ispitivanja koja su uključena u analizu Lancet-a smatraju se zlatnim standardom u istraživanjima, rekao je dr Dipek Siril D’Souza, profesor psihijatrije na Jejlu i direktor Centra za nauku o kanabisu i kanabinoidima u Nju Hejvenu, u Konektikatu.

Ispovest bivšeg zavisnika od kanabisa: "Kada sam prestao, život mi se skroz promenio"

D’Souza, koji nije učestvovao u toj studiji, glavni je autor nedavnog rada u časopisu JAMA koji je takođe istraživao efikasnost prirodnih i sintetičkih oblika CBD-a i THC-a na mentalna stanja.

"Ova dva rada jasno pokazuju da ne postoje dokazi koji bi preporučili upotrebu kanabisa ili njegovih derivata za lečenje mentalnih poremećaja“, rekao je D’Souza. 

"Ipak, gotovo svaka savezna država u SAD odobrava medicinsku marihuanu za mentalna stanja."

Istraživači tvrde da lek napravljen na bazi marihuane smanjuje bol u leđima

Iako postoji malo dokaza o koristi, upotreba medicinske i rekreativne marihuane za mentalno zdravlje raste, kažu stručnjaci. Oko 27% ljudi uzrasta od 16 do 65 godina u SAD i Kanadi koristilo je marihuanu u medicinske svrhe, pri čemu "otprilike polovina to čini radi upravljanja mentalnim zdravljem", rekao je Vilson.

"Uprkos nedostatku dokaza o efikasnosti, lekari i dalje propisuju medicinsku marihuanu za lečenje mentalnih poremećaja“, dodao je. 

"Pored toga, industrija kanabisa ima veze sa nekim od ovih studija, što predstavlja sukob interesa koji može uticati na nalaze."

Redovna upotreba snažne marihuane može biti opasna, posebno za najranjivije, upozoravaju stručnjaci. Korišćenje tokom trudnoće, adolescencije i rane odrasle dobi može ometati razvoj mozga. Intenzivna upotreba kod tinejdžera i mladih odraslih sa poremećajima raspoloženja, poput depresije i bipolarnog poremećaja, povezana je sa povećanim rizikom od samopovređivanja, pokušaja samoubistva i smrti.

Kod osoba sa visokim rizikom za bipolarne ili psihotične poremećaje, kao što su oni sa porodičnom istorijom, studije pokazuju da upotreba marihuane povećava rizik od razvoja psihotičnog ili mentalnog poremećaja. Korišćenje nakon pojave mentalnog problema može pogoršati kognitivne funkcije i povećati verovatnoću relapsa.

Dodža Ket otkrila tešku dijagnozu: Sa ovim poremećajem se bori čitav život

"Iako možda postoje hiljade, pa i milioni ljudi koji povremeno koriste kanabis u malim količinama i nemaju negativne posledice, znamo i za ljude koji su ga koristili nekoliko puta i doživeli ozbiljne neželjene efekte koji su trajno promenili tok njihovog života“, rekao je D’Souza.

"Ako svakodnevno koristite kanabis visoke potentnosti, na primer, možete imati i do šest puta veći rizik da razvijete psihotični poremećaj poput šizofrenije ili bipolarnog poremećaja u odnosu na nekoga ko nikada nije koristio kanabis“, dodao je.

Mentalno zdravlje: Kako svakodnevno smanjiti stres?

Današnja marihuana je jača i izaziva veću zavisnost

Jedan od problema je i to što je nivo THC-a u današnjoj marihuani naglo porastao — sa oko 4% sedamdesetih godina na prosečnih 18% do 20% danas, rekao je D’Souza.

"Danas u prodavnicama možete kupiti kanabis sa 35% THC-a“, rekao je. 

"Koncentrati marihuane, slični nikotinskim koncentratima, imaju i do 80% THC-a. To je oko 20 puta više nego u kanabisu iz šezdesetih i sedamdesetih."

Marihuana visoke potentnosti doprinosi i porastu zavisnosti. U Sjedinjenim Državama, oko 3 od 10 korisnika marihuane ima poremećaj upotrebe kanabisa, medicinski naziv za zavisnost, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Poremećaj upotrebe kanabisa povezan je sa zavisnošću — ljudi se smatraju zavisnim kada nakon prestanka osećaju želju za supstancom, gubitak apetita, razdražljivost, nemir, kao i probleme sa raspoloženjem i snom, navodi Nacionalni institut za zloupotrebu droga.

Kako prevazići prolećni umor?

Šta koristiti umesto marihuane

Postoje dokazani načini lečenja mentalnih problema, kažu stručnjaci. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) su čest farmakološki pristup za depresiju i anksioznost.

Najčešća psihoterapija za ova stanja je kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), koja se često kombinuje sa SSRI lekovima. KBT je usmerena na ciljeve i fokusira se na promenu negativnih misli i ponašanja kako bi se poboljšala regulacija emocija i raspoloženje.

Šest naučnih razloga zašto dnevnik zahvalnosti može da promeni vaš život