Naučnici otkrili redak fenomen: Tinejdžer pamti prve mesece života

Međunarodni tim istraživača proučavao je slučaj 16-godišnjeg tinejdžera koji ima izuzetno sposobno autobiografsko pamćenje.

Naime, ovaj tinejdžer može da se priseti velikog broja događaja iz svog života sa detaljima koje bi većina ljudi teško mogla da rekonstruiše.

Tinejdžer, označen inicijalima KCL kako bi se zaštitio njegov identitet, ispunjava kriterijume za veoma retku pojavu poznatu kao visoko superiorno autobiografsko pamćenje (HSAM). Studija njegovog slučaja objavljena je u časopisu Cortex. 

HSAM se odnosi na neuobičajeno izraženu sposobnost prisećanja ličnih događaja iz prošlosti. Istraživači naglašavaju da to ne znači da osoba ima savršeno pamćenje svega što je ikada videla ili čula, već da se posebno ističe u pristupu sopstvenim autobiografskim sećanjima.

Nedostatak ovog vitamina može da utiče na pamćenje i raspoloženje: Ovo su simptomi

Seća se događaja još iz ranog detinjstva

KCL je u februaru 2025. godine kontaktirao kognitivnog istraživača Krastijana Baržikovskog, nakon što je shvatio da može da se priseti događaja iz svog života koji datiraju veoma rano.

Istraživačima je opisao sećanja koja sežu do perioda kada je imao oko tri meseca. Međutim, naučnici naglašavaju da se takva najranija sećanja ne mogu nezavisno potvrditi, dok su neke njegove uspomene iz kasnijeg detinjstva njegovi roditelji mogli da potvrde.

KCL je takođe naveo da od oko treće godine ima osećaj neprekidnog autobiografskog iskustva, odnosno da mu se događaji iz sopstvenog života veoma lako vraćaju u svest.

Prema njegovom opisu, sećanja ne mora uvek namerno da priziva. Dovoljni mogu biti miris, pesma, određena reč ili kratka rečenica da pokrenu uspomenu na neki događaj iz prošlosti. 

Zvuči neverovatno: Znanje dva jezika čini da mozak izgleda šest godina mlađe

Rezultati testiranja iznenadili istraživače

Naučnici su KCL-a podvrgli nizu standardizovanih testova kako bi proverili njegove sposobnosti. Pošto tinejdžer živi daleko od istraživačkog tima, testiranja su sprovedena na daljinu, uz stalni nadzor istraživača.

U jednom od testova učesnici su morali da povežu 15 velikih javnih događaja sa tačnim datumima i danima u nedelji.

KCL je odgovorio tačno u 51 odsto slučajeva, dok je prosečan rezultat poredbene grupe bio 20,38 odsto.

Još veća razlika pojavila se kada su istraživači od učesnika tražili da se prisete događaja iz sopstvenog života povezanih sa nasumično odabranim datumima. KCL je tada ostvario 83 odsto tačnosti, dok je prosek kontrolne grupe bio 28,75 odsto.

Učestala utrnulost, problemi sa pamćenjem i umor: Telo vas upozorava na opasan deficit ovog vitamina

Sećanja mu se vraćaju bez namere

Istraživače je posebno zanimalo nešto što se često zanemaruje kada se govori o izuzetnom pamćenju — koliko često se sećanja pojavljuju sama od sebe.

Tokom jednog eksperimenta, naučnici su u nasumičnim trenucima prekidali zadatak i pitali KCL-a o čemu je razmišljao. Od 15 zabeleženih spontanih misli koje nisu bile povezane sa zadatkom, 13, odnosno 87 odsto, odnosilo se na lična sećanja.

Kod poredbene grupe taj udeo bio je oko 39 odsto.

To, međutim, ne znači da je KCL generalno skloniji lutanju misli. Njegova ukupna učestalost misli koje nisu povezane sa zadatkom bila je slična kao kod drugih ispitanika. Razlika se odnosila upravo na to kuda njegove misli odlaze kada pažnja spontano skrene sa zadatka — mnogo češće prema ličnim uspomenama.

Nauka tvrdi: Pogled ka nebu i oblacima smanjuje stres i anksioznost

"Nisu kognitivni superjunaci"

Autori studije navode da ljudi sa HSAM-om nisu "kognitivni superjunaci". Njihova prednost nije nužno u tome što mogu bolje da pamte sve vrste informacija.

Kod KCL-a su pažnja, radno pamćenje i izvršne funkcije bile uglavnom u granicama uobičajenog. Ono što ga izdvaja jeste način na koji pristupa autobiografskim informacijama i koliko lako one mogu da se pojave bez namernog prisećanja.

Znakovi da posao počinje da narušava vaše zdravlje: Postavite sebi jedno pitanje

Istraživači smatraju da bi jedno od mogućih objašnjenja mogla da bude veća osetljivost na znakove koji pokreću sećanja i niži prag za njihovo prizivanje. Drugim rečima, svakodnevni podražaji kod njega možda mnogo lakše "otključavaju" lične uspomene. To je, međutim, zaključak koji će morati da bude dodatno proveravan na većem broju ispitanika.

HSAM je izuzetno redak fenomen, a istraživanja su do sada uglavnom bila usmerena na to koliko dobro ljudi sa ovakvim sposobnostima mogu namerno da se prisete događaja. Nova studija zato pokušava da rasvetli i drugi deo fenomena — zašto se kod nekih ljudi uspomene iz sopstvenog života pojavljuju gotovo automatski.

Promena koju drugi primećuju, a mogla bi da bude rani znak demencije