Naučnici razbili mit o mršavljenju: Da li je zaista dobro jesti češće, a manje?

Istraživanja daju različite rezultate i nije jasno da li češći obroci pomažu u gubitku kilograma, prenosi Healthline. Metabolička stopa odnosi se na broj kalorija koje vaše telo sagori u određenom vremenskom periodu. Jedna od popularnih ideja je da češći i manji obroci povećavaju brzinu metabolizma, no to je zapravo mit.

Podaci iz poslednje ankete upozoravaju: Oni koji rade od kuće imaju veći rizik da budu gojazni

Istina je da varenje obroka blago ubrzava metabolizam, a taj se fenomen naziva termički učinak hrane. Međutim, količina energije koju telo troši tokom varenja zavisi od ukupne količini unesene hrane, a ne od broja obroka. Na primer, tri obroka od 800 kalorija uzrokuju isti termički učinak kao šest obroka od 400 kalorija - nema razlike.

Istraživanja su upoređivala učinke većeg broja manjih obroka s manjim brojem većih obroka te nisu pronašla značajnu razliku u brzini metabolizma ili količini izgubljene masti. Što se tiče nivoa šećera u krvi, često se tvrdi da manji i češći obroci stabilizuju šećer. Iako zvuči logično, naučna istraživanja to ne potvrđuju.

Studije su pokazale da ljudi koji jedu manje i često, ali veće obroke imaju niži prosečan nivo šećera u krvi. Iako dolazi do većih skokova u šećeru nakon obroka, ukupan nivo šećera je niži, što je posebno važno za osobe s problemima regulacije šećera u krvi. Takođe, manja učestalost obroka može poboljšati osećaj sitosti i smanjiti glad u poređenju s češćim obrocima.

Slede nova istraživanja: Rezultati isitivanja eksperimentalne pilule za mršavljenje obećavajući

Doručak se često spominje kao ključan za kontrolu šećera u krvi. Istraživanja pokazuju da je najveći dnevni obrok, ako se konzumira ujutru, povezan s nižim prosečnim nivoima šećera u krvi tokom dana. Zanimljivo je da preskakanje doručka može uzrokovati veće skokove šećera nakon kasnijih obroka, posebno kod osoba s dijabetesom tipa 2. Smatra se da je ovo povezano s telesnim unutrašnjim satom, poznatim kao cirkadijalni ritam, iako su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potpuno razumeo ovaj mehanizam.

Ako imate problema sa šećerom u krvi ili dijabetes, doručak može imati pozitivne učinke. No, uopšteno pravilo je da, ako niste gladni ujutru, možete preskočiti doručak – samo se pobrinite da ostatak dana jedete uravnoteženo. Povremeno preskakanje obroka takođe ima određene zdravstvene koristi. Takozvani “intermittent fasting” (povremeni post) sve je popularniji način ishrane, a podrazumeva izbegavanje obroka u određenim vremenskim intervalima. To može uključivati preskakanje doručka i ručka svakodnevno ili post dva puta nedeljno po 24 sata.

Ovako se možete otrgnuti noćnog prejedanja: Nije lako, ali nije ni nemoguće

Suprotno uvreženom mišljenju, ova praksa vas neće staviti u “mod preživljavanja” niti će uzrokovati gubitak mišićne mase. Zapravo, istraživanja pokazuju da se brzina metabolizma kratkoročno može čak i povećati. Tek nakon dugotrajnog posta dolazi do njegovog usporavanja.

Istraživanja takođe pokazuju da povremeni post može poboljšati osetljivost na insulin, smanjiti nivo glukoze i imati mnoge druge zdravstvene koristi. Takođe, ovaj način ishrane pospešuje proces autofagije, u kojem ćelije tela uklanjaju otpadne materije koje se nakupljaju vremenom i doprinose starenju i bolestima, piše Healthline.

Zaključak je da nema zdravstvene koristi od češćeg jedenja. Češći obroci ne povećavaju sagorevanje kalorija niti pomažu u gubitku kilograma. Umesto toga, čini se da je konzumiranje manjeg broja obroka zapravo zdravije. Ideja o čestim, malim obrocima je, u osnovi, mit. Dakle, evo jednostavnog saveta za određivanje vremena obroka: kad ste gladni – jedite. Kad ste siti – prestanite. I ponavljajte taj ciklus bez brige.

Šest razloga zbog kojih ne mršavite iako ste na dijeti