Nova studija alarmirala roditelje: Više vremena pred ekranom povezano sa slabijim razvojem dece

Studija pokazuje da postoji povezanost između vremena koje deca provode pred ekranima i njihovog razvoja, pri čemu su kod dece koja duže koriste ekrane zabeleženi slabiji rezultati u učenju, govoru i regulaciji emocija.

Istraživači su analizirali decenije istraživanja o uticaju vremena pred ekranom na razvoj dece, obuhvatajući gotovo tri miliona dece uzrasta do 18 godina iz 64 zemlje, rekla je za CNN u utorak glavna autorka studije Šeri Medigan, profesorka psihologije na Univerzitetu Kalgari u Kanadi.

"Utvrdili smo da je, sveukupno gledano, više vremena pred ekranom povezano sa slabijim ishodima kod dece u nekoliko oblasti razvoja, uključujući način na koji razmišljaju, uče, govore, ponašaju se i regulišu emocije“, rekla je.

Zašto deca sa ADHD-om teže sklapaju prijateljstva: Sedam načina na koje roditelji mogu da im pomognu

Većina tih povezanosti bila je relativno mala, kao što je slučaj i sa većinom drugih faktora koji predviđaju razvoj deteta, ali to što je povezanost mala ne znači da je beznačajna, posebno kada je reč o izloženosti ekranima, koja je gotovo univerzalna u životima dece.

Medigan je dodala da su novije studije pokazale snažniju povezanost između vremena pred ekranom i razvoja dece nego starije studije.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste to što se način korišćenja ekrana promenio, rekla je ona.

Sećate li se dece koja su upala uživo u program BBC-a? Profesor Keli otkrio koliko je porodica zaradila

"Pre dvadeset godina dete je možda provodilo sat vremena gledajući televizijsku emisiju. Danas su uređaji svuda, nosimo ih u rukama, a oni su takođe interaktivni, zanimljivi i prilagođavaju se pojedincu“, rekla je Medigan.

"Moramo bolje da razumemo ne samo kako deca komuniciraju sa tehnologijom, već i kako tehnologija deluje na decu."

Nije sve loše

Ipak, ona je rekla da roditelji nakon čitanja studije ne bi trebalo da zaključe da su "ekrani sami po sebi loši za decu“, već da bi trebalo da obrate pažnju na način na koji ih deca koriste.

"Tehnologija je veliki deo života dece, a digitalne tehnologije mogu biti odlični alati za podršku učenju, kreativnosti i povezivanju sa drugima“, rekla je.

"Međutim, one mogu potisnuti ono što je deci zaista potrebno za zdrav razvoj, poput sna, fizičke aktivnosti, kontakta sa drugim ljudima, učenja i igre."

Za početak, umesto potpunog uklanjanja uređaja, roditelji bi mogli da utvrde u kojim situacijama ili delovima dana ekrani ometaju ono što je deci potrebno.

"Za mnoge porodice dobro mesto za početak jesu obroci bez uređaja ili uvođenje dela dana kada svi odlože uređaje i posvete se jedni drugima“, dodala je.

Ove četiri aktivnosti mogu da pojačaju pamćenje kod dece

I vlade imaju svoju ulogu

Roditelji ne bi trebalo da budu prepušteni sami sebi kada je reč o upravljanju vremenom koje deca provode pred ekranima, a i vlade imaju svoju ulogu, rekla je Medigan.

"Vlade bi trebalo da korišćenje ekrana kod dece tretiraju kao i druge faktore za koje znamo da su povezani sa dobrobiti dece, između ostalog kroz smernice za porodice o korišćenju ekrana, obrazovanje, istraživanja i obezbeđivanje zaštite dece od opasnosti na internetu“, rekla je.

"Kada vlade to rade, pomažu da se roditeljima, školama i tehnološkim kompanijama pošalje poruka da je korišćenje ekrana nešto što treba ozbiljno shvatiti."

Medigan i njene kolege istraživaće dalje koja su deca više pogođena različitim digitalnim iskustvima i zbog čega.

"Budući da su naša otkrića korelaciona, ona ne dokazuju da ekrani izazivaju ove razvojne ishode. Iako je moguće da korišćenje ekrana doprinosi određenim poteškoćama, moguće je i da deca koja se već suočavaju sa problemima češće posežu za ekranima“, rekla je.

"Zato je utvrđivanje pravca ovih povezanosti važan cilj budućih istraživanja."

Deset jednostavnih trikova da vaš dom uvek izgleda urednije

Tatijana Injiges Berospe, vanredna profesorka sociologije na Univerzitetu u Saragosi u Španiji, koja nije učestvovala u istraživanju, rekla je da je reč o "metodološki veoma pouzdanom radu“ koji se oslanja na "izuzetno veliki“ uzorak.

U komentaru objavljenom preko Science Media Centre (SMC), rekla je da "glavni nalazi potvrđuju ono što istraživanja pokazuju već godinama i stavljaju u perspektivu aktuelnu medijsku i društvenu moralnu paniku oko odnosa mladih i ekrana: postoji povezanost između vremena pred ekranom i lošijih pokazatelja mentalnog zdravlja i školskog uspeha, ali je ona veoma mala“.

Esther van Slujs, profesorka bihevioralne epidemiologije na Univerzitetu Lafboro u Velikoj Britaniji, koja takođe nije učestvovala u studiji, rekla je da je reč o "kvalitetnom istraživanju“, ali uz određene ograde.

"Ono ne može da izvede pouzdane zaključke o specifičnim vrstama korišćenja ekrana, poput korišćenja društvenih mreža ili igranja video-igara, jer nije bilo dovoljno podataka za njihovo proučavanje“, rekla je u izjavi objavljenoj preko SMC-a.

"Zato bi trebalo biti oprezan prilikom tumačenja ovih rezultata u kontekstu navika mladih kada je reč o korišćenju ekrana danas."

Studija je objavljena u časopisu JAMA Pediatrics.

Trag koji ostaje za ceo život: Pet svakodnevnih trenutaka koje deca nikada ne zaboravljaju