Novi test iz krvi mogao bi da predvidi rizik od Alchajmerove bolesti

Starije osobe koje nemaju kognitivne smetnje, ali imaju povišene vrednosti biomarkera poznatog kao p-tau217 u krvi, imaju oko 38 odsto veći rizik da u narednih pet godina razviju rane znake demencije, pokazalo je novo istraživanje.

Tokom deset godina taj rizik bio je čak 78 odsto veći, iako su ti podaci nešto manje pouzdani, prenosi CNN.

"To nam govori da ćemo u budućnosti moći da koristimo testove iz krvi koji mere p-tau217 kako bismo procenili individualni rizik osobe od razvoja kognitivnih poremećaja“, rekla je glavna autorka studije Rejčel Bakli, vanredna profesorka neurologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard.

Nova nada za lečenje od raka: Eksperimentalni tretman uništio 99 odsto ćelija

Do sada je dijagnostikovanje Alchajmerove bolesti uglavnom zahtevalo skupe i invazivne procedure, poput PET skeniranja mozga ili lumbalne punkcije. Međutim, testovi iz krvi koji mere nivo fosforilisanog proteina tau 217 (p-tau217) mogu veoma pouzdano da ukažu na nakupljanje beta-amiloidnih plakova u mozgu, objasnila je Bakli.

Beta-amiloidni plakovi izazivaju upalu i narušavaju komunikaciju između neurona, a mogu početi da se nakupljaju decenijama pre nego što se pojave prvi problemi sa pamćenjem ili druge kognitivne smetnje - čak i kod ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama života.

Kako se količina beta-amiloida povećava, u nervnim ćelijama počinju da se gomilaju proteini tau, stvarajući zapetljane nakupine koje dovode do propadanja i odumiranja neurona. Kod pojedinih bolesti, poput frontotemporalne demencije, tau se može nakupljati i bez prisustva amiloida.

Broj obolelih četiri puta veći od zvaničnog: Novi podaci o eboli zabrinuli javnost

Bakli naglašava da visok nivo amiloida ili tau proteina sam po sebi ne znači da će osoba razviti demenciju.

"Međutim, kada se rana faza nakupljanja tau proteina kombinuje sa veoma visokim nivoom amiloida, čini se da upravo amiloid pokreće proces širenja bolesti kroz mozak“, rekla je ona. 

"Verujemo da nam test p-tau217 može pokazati trenutak kada amiloid počinje da izaziva taj proces."

Test nije namenjen zdravim osobama

Stručnjaci ističu da se ovakvi testovi trenutno ne preporučuju osobama koje nemaju simptome, već da mogu biti korisni kod ljudi sa blagim kognitivnim poremećajima ili uznapredovalom demencijom.

"Nadamo se da će jednog dana test p-tau217 funkcionisati poput testova kojima procenjujemo rizik od dijabetesa ili srčanog udara - samo što bi ovaj procenjivao rizik od Alchajmerove bolesti i demencije“, rekla je Bakli, koja istražuje poremećaje pamćenja u Institutu za neuronauke Mass General Brigham u Bostonu.

Da li je prirodni šećer zaista bolji? Vodič kroz najpopularnije zaslađivače

Kako bi test mogao da se koristi

Iako testovi iz krvi predstavljaju veliki napredak, njihovi rezultati ne bi smeli da budu jedini osnov za procenu rizika, smatra dr Ričard Ajzakson, direktor istraživanja u Institutu za neurodegenerativne bolesti na Floridi, koji nije učestvovao u studiji.

"Nikada ne bih naručio samo test p-tau217. On pokazuje samo jedan deo složene biološke slike“, rekao je Ajzakson.

Kod svojih pacijenata koristi više različitih analiza krvi i testova kognitivnih funkcija kako bi proverio rezultate.

"Ako se uradi samo jedan test, povećava se mogućnost manje značajnih rezultata ili lažno pozitivnih nalaza. Čak i obična prehlada ili problemi sa bubrezima mogu uticati na rezultate“, upozorio je.

Bukti zaraza u Evropi: Opasna bolest hara popularnim destinacijama - ovo su simptomi

Umesto da ih koristi isključivo za postavljanje dijagnoze, Ajzakson ove testove primenjuje kako bi pratio da li terapija i promene životnih navika daju rezultate.

"U našoj laboratoriji istražujemo mogućnost da ovi testovi funkcionišu kao lampica upozorenja na instrument-tabli automobila. Ako osoba ima jednu ili dve kopije gena APOE4 i visoke nivoe odgovarajućih proteina, pravilna ishrana, fizička aktivnost, upravljanje stresom i druge preventivne mere mogu pomoći u njihovom smanjenju“, rekao je.

Prema njegovim rečima, individualno prilagođene promene načina života - zdravija ishrana, redovno vežbanje, kvalitetan san, društvena aktivnost i kontrola šećera, holesterola i drugih faktora rizika - kod pojedinih pacijenata dovele su do smanjenja nivoa amiloida i tau proteina.

Do 45 odsto slučajeva demencije moglo bi da se spreči

"Istraživanja pokazuju da se do 45 odsto slučajeva demencije može sprečiti promenama životnih navika, poput fizičke aktivnosti, pravilne ishrane, društvene angažovanosti, kognitivnog treninga i kontrole vaskularnih i metaboličkih faktora rizika“, rekla je Lora Nisenbaum, vršilac dužnosti glavnog naučnog direktora Fondacije za otkrivanje lekova protiv Alchajmerove bolesti.

Ona naglašava da test iz krvi nije dijagnoza.

"Rezultati se tumače zajedno sa kognitivnim testovima i isključivanjem drugih mogućih uzroka kognitivnih poremećaja“, rekla je.

Ko mora biti posebno oprezan: Jedna krvna grupa nosi veći rizik od dijabetesa tipa 2?

Potrebna su dodatna istraživanja

Rezultati studije, koji će biti predstavljeni na Međunarodnoj konferenciji Udruženja za Alchajmerovu bolest i objavljeni u časopisu JAMA, zasnivaju se na ponovnoj analizi šest opservacionih i kliničkih istraživanja sprovedenih u Australiji, Severnoj Americi i Japanu.

U istraživanju je učestvovalo skoro 2.700 starijih osoba bez znakova kognitivnog propadanja. Na početku su svi ispitanici uradili PET skeniranje mozga i test p-tau217, a zatim su praćeni i do 21 godine.

Pokazalo se da su više početne vrednosti p-tau217 bile značajno povezane sa većim rizikom od razvoja kognitivnih poremećaja, pri čemu je rizik rastao tokom vremena.

Otkrivena nova krvna grupa: Rešena misterija stara više od 50 godina

Rezultati su ostali značajni čak i kada su istraživači uzeli u obzir nalaze PET skeniranja i genetske faktore rizika, poput varijante gena APOE4. Jedna kopija ovog gena može udvostručiti ili utrostručiti rizik od Alchajmerove bolesti, dok dve kopije mogu povećati rizik deset puta ili više.

Ipak, Bakli upozorava da je istraživanje još u ranoj fazi i da rezultate treba potvrditi na većim i raznovrsnijim grupama ispitanika.

Druga studija predstavljena na istoj konferenciji pratila je kako lekari opšte prakse i specijalisti koriste kombinovani test koji meri beta-amiloid i p-tau217 kod oko 1.300 pacijenata sa simptomima demencije.

Lekari opšte prakse koristili su test kako bi isključili Alchajmerovu bolest kod oko 30 odsto pacijenata. Kada je nalaz bio pozitivan, češće su upućivali pacijente specijalistima nego što su odmah postavljali dijagnozu.

Specijalisti za demenciju promenili su prvobitnu dijagnozu kod oko 20 odsto pacijenata i bili su više od 50 odsto skloniji da odmah postave dijagnozu Alchajmerove bolesti kada je test bio pozitivan.

"Još smo u ranoj fazi učenja kako da lekari najbolje koriste ove testove“, rekla je Nisenbaum.

"Pacijenti i njihove porodice žele što raniju dijagnozu. Iako nisu savršeni, testovi iz krvi u kombinaciji sa procenom kognitivnih funkcija mogli bi da popune važnu prazninu u dijagnostici Alchajmerove bolesti."

Godinama smo verovali da je štetan, a naučnici sada tvrde suprotno: Ovaj mlečni proizvod možda nije neprijatelj srca