Prestanite da ih pijete na svoju ruku: Ova dva vitamina prave više štete nego koristi

U eri opsednutoj zdravljem, sve se više ljudi okreće tabletama, napicima i dodacima ishrani, iz straha da im nedostaje neki vitamin ili važna hranljiva supstanca.

Lekari mogu propisati gvožđe ako utvrde manjak ili preporučiti vitamin D u zemljama sa malo sunčanih dana. Iako lekari kažu da neki dodaci ishrani imaju smisla u određenim situacijama, istovremeno upozoravaju da se sa dva izuzetno popularna vitamina treba biti posebno oprezan.

Reč je o dodacima ishrani sa vitaminima A i E.

Batut potvrdio: Epidemijska kriva ne pada, virus je u punom zamahu

Navodne koristi vitamina A i E

Prema američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, ulogama vitamina A pripisuju se, između ostalog, imunološka funkcija, ćelijska komunikacija, rast i razvoj, kao i reprodukcija. Često se ističe i da je važan za vid i zdravlje kože. U pravilu se unosi ishranom, na primer kroz namirnice životinjskog porekla, kao i raznobojno voće i povrće.

Vitamin E se često spominje zbog antioksidativnih svojstava, a u ishrani ga ima u biljnim uljima, orašastim plodovima, semenju i pšeničnim klicama, kao i u lisnatom zelenom povrću.

U čemu je opasnost

Neki stručnjaci upozoravaju da sa dodacima vitamina A i E treba biti oprezan jer su oba topiva u mastima, što znači da se mogu zadržavati u telu.

Valter Vilet, profesor epidemiologije i ishrane na Harvardu, ranije je za National Geographic rekao da generalno ne preporučuje dodatke vitamina, osim ako za to ne postoji konkretan razlog. Upozorenja se uglavnom odnose na to da se kod visokih doza, posebno dugotrajno, određene supstance mogu nakupljati u organizmu i dovesti do neželjenih posledica.

Telo kao kavez, a um budan do kraja: Šta je ALS, bolest koja je ugasila život slavnog Erika Dejna

I britanski NHS upozorava da se sa vitaminom A u obliku dodataka ne treba preterivati. Navode da ukupni dnevni unos iz hrane i dodataka ne bi trebalo da prelazi 1,5 mg, odnosno 1500 mikrograma.

Što se tiče vitamina E, NHS ističe da nema dovoljno dokaza da se tačno zna kakvi su efekti svakodnevnog uzimanja visokih doza, ali navodi da je uzimanje do 540 mg dnevno iz dodataka "malo verovatno" da će izazvati štetu.

Stručnjaci takođe napominju da dodaci ishrani mogu ulaziti u interakcije sa lekovima, pa je kod redovnog uzimanja ili većih doza najsigurnije proveriti sa lekarom ili farmaceutom, posebno ako osoba već ima terapiju ili hronične bolesti.

Tajni jutarnji eliksir: Dodajte dva sastojka u kamilicu i imaćete više energije nego od tri dupla espresa

Hladnoća vam "tera" suze na oči? Evo kako da pobedite zimsku iritaciju bez upotrebe kapi