Psihološkinja za UNU savetuje: Kako lakše podneti prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena

U noći pred nama pomerićemo kazaljke u tri sata posle ponoći za jedan sat unazad. Iako za mnoge zimsko računanje vremena znači samo sat vremena dužeg sna, postavlja se pitanje da li i na koji način ova promena utiče na organizam. O tome nam je svoje stručno mišljenje dala psihološkinja Milja Popara Živić.

Psihološkinja Popara Živić za UNU kaže da već i samo jesenje vreme utiče na ljude, bilo da je reč o tome da većina oseća razdražljivost ili poremećaj sna, što dovodi do prvih poremećaja u organizmu.

Ne zaboravite da pomerite sat unazad: Večaras počinje zimsko računanje vremena

Naučnici upozoravaju: Ljudski um nije stvoren da bude budan posle ponoći

"Ono što je najvažnije za ljudski organizam je da bude odmoran. I samim time ako mi ne spavamo kako treba, nećemo moći da budemo skoncentrisani u toku dana", ističe psihološkinja.

Osvrćući se na pomeranje sata i zimsko računanje vremena, psihološkinja ukazuje da su neke zemlje ukinule ovu praksu upravo zato što se nija pokazala kao dobra za ljudsko zdravlje.

"Ustajete mnogo rano ujutro kada je mrak i odlazite na posao i vraćate se u mrak, faktički vi ne vidite dnevnu sunčevu svetlost koja je jako važna za održavanje metaboličkih procesa, kako fizioloških tako i psiholoških jer sunce je vrlo važno za sintezu vitamina D. Ono utiče na depresiju i samim time utiče na raspoloženje", naglašava psihološkinja.

Dodaje i da se ciklusi buđenja i spavanja, uprkos razvoju tehnologije, kod čoveka nisu promenili od pamtiveka i da su izuzetno važni pa samim time je i njihov uticaj istovetan odvajkada, a podrazumeva uticaj na proizvodnju određenih hormona tokom sna koja izostaje ukoliko se prerano budimo.

Ističe i da je sama adaptacija tokom prelaska sa letnjeg na zimsko računanje vremena u suštini - individualna.

"Treba jedno dve do tri nedelje da se ljudski organizam ubaci u taj ritam tojest da prihvati to pomeranje sata", pojašnjava psihološkinja i dodaje da smetnje najviše osećaju meteoropate i hronični bolesnici jer utiče na pogoršanje simptoma njihove bolesti.

"Zato je važno da koriste terapiju i da slušaju savete lekara. Ono što svako od nas može da uradi, a što bi bio savet jeste da živimo što više u skladu sa prirodom, od koje smo sve otuđeniji, da gledamo da provodimo više vremena na čistom vazduhu, da šetamo i ukoliko osetimo pogoršanje naših tegoba, naročito kod hroničnih bolesnika, a to važi i za psihijatrijske bolesnike, da se obratimo svome lekaru", zaključuje psihološkinja.

Anksioznost: Kako prepoznati fizičke simptome

Ove namirnice mogu da vam pomognu da snizite holesterol: Svuda su dostupne