Razbolite se čim odete na odmor? Evo zašto telo popusti baš kada konačno počnete da se opuštate

Sigurno vam je mnogo ljudi ispričalo da su uoči odmora jurili da završe sve obaveze, samo da bi ih, čim su prestali da rade, oborila gadna prehlada. 

To ne mora da se dogodi samo zimi: letnji odmori, odlasci na plažu i kratki vikend-odmori takođe mogu biti pokvareni padom zdravstvenog stanja nakon završetka posla.

Nije više magična brojka 120/80, svako ima svoju granicu: Ovo je tabela normalnog krvnog pritiska

Toplotni talasi više pogađaju žene: Zašto su one osetljivije?

Za ovu pojavu postoji čak i naziv - leisure sickness (bolest odmora). Ad Vingerhuts, holandski psiholog koji je skovao ovaj naziv, priznaje da ova dijagnoza još nije prihvaćena u medicinskoj literaturi, pišre BBC. 

Ipak, ideja da se razbolite čim prestanete da radite nešto je što će mnogi prepoznati iz sopstvenog, gorkog iskustva.

Koliko je to, zapravo, utemeljeno?

Pokušavajući da to izrazi brojkama, Vingerhuts je pitao više od 1.800 ljudi da li smatraju da pate od bolesti tokom odmora. Nešto više od tri odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno. 

S obzirom na to koliko smo skloni da osećamo stres i radimo intenzivnije uoči odmora, to ukazuje da ova pojava nije uobičajena, već prilično retka – naročito zato što se istraživanje zasnivalo na tome da ljudi sami procene da li im se to dešava, a mnogo je verovatnije da ćemo zapamtiti odmor koji je pokvarila bolest nego sve one koje nismo proveli sa prehladom. 

Sačuvajte se letnjih infekcija: Očas posla možete zaraditi gljivice, urinarnu bakteriju ili prehladu

Ne obraćamo pažnju na to kada odemo na odmor i osećamo se sasvim dobro.

Ali, ako je mali procenat ljudi uveren da im se to zaista dešava, postoji li fiziološko objašnjenje? Gotovo polovina učesnika Vingerhutsove studije smatrala je da je uzrok prelazak sa rada na odmor. Postoji nekoliko teorija koje pokušavaju da objasne zašto bi to moglo da bude tako.

Bolovanje

Prema prvoj teoriji, kada konačno dobijemo priliku da se opustimo, hormoni stresa koji nam pomažu da se izborimo sa rokovima na poslu izlaze iz ravnoteže i ostavljaju nas podložnijim infekcijama. 

Adrenalin nam pomaže da se nosimo sa stresom, ali i jača imuni sistem kako bi se borio protiv infekcija i održao nas zdravima. Uz njega se luči i kortizol, koji takođe pomaže u suočavanju sa stresom, ali po cenu slabljenja imunog sistema.

Sve to zvuči uverljivo, naročito ako je prelazak iz stanja stresa u opuštanje nagao, ali još nema dovoljno istraživanja koja bi potvrdila da ova hipoteza zaista važi.

S druge strane, možda su ljudi sve vreme već bili bolesni. Toliko su zauzeti i rešeni da izdrže do početka odmora da jednostavno ne primećuju da se razboljevaju sve dok konačno ne dobiju priliku da se opuste.

Svakako je tačno da način na koji procenjujemo svoje simptome zavisi od toga čime smo još zaokupljeni. Psiholog Džejms Penebejker ustanovio je da ljudi svoje simptome procenjuju kao ozbiljnije kada se oko njih manje toga dešava.

Turska dala građanima savet za vrele dane: Jedite sladoled, izbegavajte pecivo i kafu

On je jednoj grupi studenata dao da na svakih 30 sekundi ocenjuju koliko im je film zanimljiv. Zatim je isti film prikazao drugoj grupi studenata i pratio koliko često kašlju. Što je scena bila zanimljivija, to su manje kašljali. 

Tokom dosadnih delova filma kao da su više primećivali da ih boli grlo i mnogo češće kašljali... Zapažanje koje bi moglo biti zanimljivo svakom izvođaču na koncertima kome je dosta publike koja kašlje. 

Ipak, iako ćete bolove i sitne tegobe verovatno više primećivati kada niste na poslu, teško da ćete ignorisati glavobolju i curenje nosa ma koliko bili zauzeti, prenosi BBC.

Groznica zatvorenog prostora

Postoji i sasvim druga mogućnost: možda nas ne razboljeva stres na poslu, već sam odmor. Putovanja su uvek naporna, naročito avionom, a što let duže traje, veća je verovatnoća da ćete pokupiti neki virus. 

Ove grupe ljudi nikada ne smeju preskočiti doručak: Za prvi obrok pažljivo birajte namirnice

Prosečan Amerikanac prehladi se dva i po puta godišnje, pa su istraživači na osnovu toga izračunali da bi verovatnoća da odrasla osoba dobije prehladu tokom jednog leta trebalo da bude oko jedan odsto. 

Međutim, kada su putnici anketirani nedelju dana nakon leta iz oblasti zaliva San Franciska do Denvera, čak 20 odsto njih razvilo je simptome prehlade. Kada bi se takva stopa infekcije održavala tokom cele godine, to bi značilo da biste imali više od 56 prehlada godišnje, odnosno da biste gotovo svake nedelje šmrcali.

Za ovako visoku stopu infekcija često se okrivljuje recirkulacija vazduha u avionima, ali u ovom istraživanju nije utvrđeno da ona ima ikakav uticaj. Istraživači su odgovornost pripisali drugim faktorima: boravku u zatvorenom prostoru, mnogo bliže tuđim klicama nego što je to uobičajeno, kao i niskoj vlažnosti vazduha. 

Njihova pretpostavka je da suv vazduh u avionima može da izazove zgušnjavanje sluzi u nosu, koja inače zadržava viruse i bakterije, pa sitne dlačice u nosu više ne mogu da je efikasno prenesu niz grlo do želuca, gde bi ti mikroorganizmi bili uništeni.

Vingerhuts ostavlja prostor i za druga objašnjenja zašto se ljudi razbole na odmoru. Postoji čak i pretpostavka da, ako vam se odmor zapravo ne dopada, bolest predstavlja način da ga izbegnete. 

Opasna zabluda: Kardiolog upozorava na pet "zdravih" napitaka koji zapravo uništavaju srce

Međutim, zbog nedostatka istraživanja u ovoj oblasti nemoguće je izdvojiti jedno objašnjenje kao tačno. Moguće je čak i da je reč o kombinaciji svih ovih faktora, piše BBC.

Dobra vest je da je ova pojava ređa nego što biste možda očekivali. Još bolja vest je da, kako starimo, naš imuni sistem ima više vremena da razvije antitela, pa se sve ređe prehlađujemo - bez obzira na to da li smo na odmoru ili ne.

Eto, konačno jednog razloga da se radujemo starenju.

Zabrinjavajući podaci: Nivo testosterona kod muškaraca prepolovljen u poslednjih 50 godina

Čudo iz prirode za slab imunitet: Moćni plodovi koji vraćaju energiju, a menjaju svaki kupovni slatkiš