Srbija će imati moderan sistem za transplantaciju bubrega kod dece

Zahvaljujući sporazumu sa RFZO-om, teški slučajevi transplantacije bubrega kod dece biće lečeni u Londonu, a nadležni u Srbiji žele da se londonski standard za transplantaciju preslika na našu zemlju, rekla je dečji nefrolog i specijalista za transplantaciju bubrega kod dece Jelena Stojanović.

Stojanovićeva kaže da se ustanova u kojoj radi nalazi na trećem mestu na listi najboljih u svetu.

"Saradnja ustanove u kojoj radim sa Srbijom se podrazumeva, jer sam ja  rođena ovde i u Beogradu sam završila Medicinski fakultet. Moj dolazak u Srbiju poslovno je započet 2018. godine, kada su me pozvale kolege iz Tiršove da pomognem razvoj njihovog programa za transplantaciju. Tim lekara iz londona je dolazio sa mnom tri puta u Beograd gde smo radili transplantaciju bubrega", rekla je Stojanovićeva za Politiku.

Kako bi program transplantacije bugrega kod dece sa živih donora postao standardna procedura u Srbiji, kako piše Politika, ovih dana je delegacija lekara bolnice "Great Ormond Street Hospital for Čildren" iz Londona došla u Srbiju.

Njihov cilj je, kako kažu, da edukuju medicinske radnike u našoj zemlji o ovoj intervenciji, a zahvaljujući sporazumu sa RFZO komplikovaniji slučajevi će moći na presađivanje bubrega u ovu britansku bolnicu.

Ona se zahvalila na saradnji direktorki RFZO-a Sanji Škodrić, koja je prema njenim rečima mnogo učinila za lečenje dece u zemlji i inostranstvu.
"Nadležni u Srbiji žele da se ovde napravi isti standar za transplantaciju kakav je u Londonu. U timu za brigu o detetu se nalaze lekari, sestre, psiholozi i socijalni radnici, jer je celoj porodici potrebna podrška kada dete ima hronične bolesti", kaže Stojanovićeva i dodaje:

"Pripreme donora moraju da budu opsežne, a ja ću predložiti Ministrastvu zdravlja da uvede instituciju nezavisnog ocenjivača donora, što bi trebalo da bude psiholog ili socijalni radnik", mišljenja je Stojanovićeva.

Kako kaže, kada svi lekari pogledaju donora i ocene da je on medicinski podoban da bude donor organa, onda ide kod nezavisnog ocenjivača koji treba da utvrdi da li je tu osobu neko naterao da bude donor, kaže doktorka.

"Po zakonu Srbije donori za žive transplantacije bubrega kod dece mogu da budu samo osobe koje su u krvnom srodstvu sa primaocem organa. Operacija ne šteti donoru i radi se minimalno invazivnom hirurgijom.

Kod žena koje daruju jedan bubreg savetuje se da godinu dana sačekaju pre nego što ostanu u drugom stanju. Deca kojima je presađen organ vrlo brzo se oporave. Već posle nedelju dana se puštaju na kućno lečenje", rekla je Stojanovićeva.

Organi presađeni od živih donora, kako kaže, kod dece duže traju.               

Ukoliko neki togodišnjak dobije novi bubreg to neće biti rešenje zauvek, već će bar još jednom u životu morati da ide na transplantaciju, smatra Stojanovićeva.

"Vek trajanja presađenog bubrega je od 25 do 30 godina. Ipak sve je to individualno. Kod nekog, presađeni organ traje i do 50 godina. Dešava se da nekad u situaciacijama kada roditelji žele da budu donori, krvne grupe nisu kompatibilne. U Londonu je moguće uraditi presađivanje organa i kada krvne grupe primaoca i davaoca nisu iste", zaključila je Stojanovićeva.