Stručnjaci upozoravaju da simptomi mogu biti i blagi i neprimetni
Autor: Mia Đaković
29.09.2026. 20:57
Podeli:
Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su među vodećim uzrocima smrti u Srbiji. Prema najnovijim podacima, od januara do avgusta ove godine od kardiovaskularnih bolesti preminulo je više od 62.000 ljudi, što je za 222 više nego u istom periodu prošle godine.
Na Svetski dan srca stručnjaci upozoravaju da simptomi mogu biti i blagi i neprimetni, zbog čega su prevencija i redovne kontrole od velikog značaja.
Iako je višedecenijski napredak u lečenju i kontroli kardiovaskularnih bolesti značajno promenio sliku ovih oboljenja, ona su i dalje među vodećim uzrocima smrtnosti u Srbiji.
Lekari upozoravaju da tome najviše doprinose nezdrave životne navike, ali i nedovoljna kontrola faktora rizika.
„Prvenstveno loša ishrana, loša fizička aktivnost, pušenje, zatim taj nedostatak vesti o potrebi kontrole faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što su: dijabetes, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pristisak“, istakao je načelnik Centra za srce Medigroup dr Bojan Ilisić za UNU.
Problem je, kažu iz Udruženja pacijenata Srbije i to što se na preglede često odlazi tek kada se pojave tegobe. Zato je, kako ističu, važno da se pacijent obrati lekaru na vreme, kako se bolest ne bi otkrila tek u podmakloj fazi.
“To je užasno važno, jer mi imamo najviši stepen smrtnosti od kardiovaskularnih i malignih bolesti u Evropi. Jedan od velikih razloga, jedan od vrlo bitnih činilaca u tome jeste zato što kasno odemo kod lekara. Kada zaboli. Tada je veoma često, nažalost već kasno“, objašnjava Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije za UNU.
Upravo zato lekari ističu značaj preventivnih pregleda i skrininga, koji omogućavaju da se bolest otkrije u ranoj fazi, čak i kod pacijenata koji nemaju simptome.
„Delovanjem u toj ranoj fazi bolesti možemo da sprečimo nastanak, odnosno da odgodimo makar nastavak bolesti. A kada otkrijemo bolest, već kada postoji kardiovaskularna bolest, možemo da delujemo raznim merama. Osim svega što sam naveo, naravno i lekovima“, ističe dr Ilisić.
Sagovornici UNE zaključuju da bi sa preventivnim pregledima trebalo početi već oko 40. godine, čak i kada ne postoje nikakvi simptomi. Na taj način, ističu, rizici mogu da se prepoznaju na vreme, kada još uvek možemo da utičemo na njih.
Jer, ne zaboravimo, srce radi bez pauze i pamti svaki izbor - zato birajmo zdravlje, danas i svakog drugog dana.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
