Šta se događa sa vašim mozgom kada imate visok šećer u krvi? Neurolozi upozoravaju na opasne posledice

Glukoza do mozga stiže svega nekoliko minuta nakon obroka bogatog šećerom, ali jačina i brzina simptoma zavise od same osobe i načina na koji telo reguliše glukozu.

Kako navodi medicinski portal Health, visok šećer u krvi može izazvati simptome od blagih do veoma teških, uključujući moždanu maglu, sporije razmišljanje, probleme sa koncentracijom i pamćenjem, hroničan umor, nagle promene raspoloženja i konfuziju, dok u težim slučajevima dolazi do izrazite pospanosti, napada ili potpunog gubitka svesti.

Naučnici potvrdili: Rizik od demencije možete smanjiti za čak 45 odsto, a evo i kako

Lekari upozoravaju da sami simptomi ne mogu pouzdano da pokažu da li je šećer u krvi previsok ili prenizak, jer i nizak šećer izaziva slične poteškoće. Zato je ključno da osobe koje primete ove znake što pre izmere nivo glukoze, posebno ako imaju dijabetes ili uzimaju lekove poput insulina i kortikosteroida.

Kako šećer blokira rad mozga?

Dr Meri Feldman, neurološkinja u Dartmouth Hitchcock medicinskom centru, ističe da slatki desert verovatno neće naglo promeniti moždane funkcije kod osobe čije telo dobro reguliše glukozu. Međutim, kod ljudi koji imaju dijabetes ili insulinsku rezistenciju, veliki skok glukoze može drastično da smanji protok krvi u određenim delovima mozga.

"To dovodi do simptoma moždane magle, problema sa pamćenjem i pažnjom, kao i do pogoršanja raspoloženja, poput pojačane tuge i anksioznosti", objašnjava dr Feldman.

Endokrinolog dr Džozef Barera dodaje da sposobnost jasnog razmišljanja može početi da se menja nekoliko sati nakon porasta glukoze. Vrednost glukoze iznad 180 miligrama po decilitru otprilike dva sata nakon početka obroka smatra se visokom za većinu odraslih osoba sa dijabetesom.

Mnogi ovo ne znaju: Voda sa malo soli može ublažiti ovu tegobu

Dugotrajne posledice: Od moždane magle do demencije

Kratkotrajni skok glukoze kod većine ljudi ne ostavlja trajno oštećenje mozga i simptomi uglavnom prolaze kada se nivo šećera vrati u normalu. Međutim, dugotrajna i hronična hiperglikemija tokom godina pravi nepovratnu štetu.

Ona oštećuje male krvne sudove koji dopremaju kiseonik u mozak i izaziva hroničnu upalu. To drastično povećava rizik od:

• Moždanog udara
• Vaskularne demencije
• Alchajmerove bolesti (dijabetes je direktno povezan sa većim rizikom od ovog oboljenja)

Ove promene koje nastaju godinama, uključujući gubitak zdravog moždanog tkiva i bukvalno smanjenje (skupljanje) mozga, mogu postati trajne.

Koliko brzo gubimo mišiće kada prestanemo da treniramo? Istraživanje upozorava na dužinu pauze

Kada je situacija alarmantna?

Ako osetite blagu moždanu maglu ili neubičajen umor nakon jela, prvi korak je provera šećera u krvi. Međutim, hitnu medicinsku pomoć treba potražiti odmah ukoliko se pojave sledeći simptomi:

• Nova i iznenadna konfuzija ili promene svesti
• Problemi sa buđenjem i nesvestica
• Iznenadna slabost, utrnulost ili promene vida
• Otežan govor i ponovljeno povraćanje
• Jak bol u stomaku uz duboko i ubrzano disanje
• Teški znaci dehidracije

Pirinač ili krompir: Šta je bolje za nivo šećera u krvi?

Izbacite kajganu i peciva: Čuveni onkolog otkrio jedini doručak koji uništava tihe upale u telu