Opijanje oštećuje hipokampus, oblast mozga koja ima glavnu ulogu u učenju i pamćenju
Prema nekoliko studija, veliki broj ljudi (66 odsto, u jednoj sprovedenoj na studentima) iskusio je „pijanstvo do besvesti“, pri čemu se delovi vremena zaboravljaju, ali je to tema koja je bila relativno neistražena do nedavno.
Jedan od problema sa učenjem o ovoj temi (koristeći direktne ljude, a ne životinjski model) je taj što sada zahteva od nesvesnih subjekata da slučajno uđu u vašu kancelariju ili budu primorani da se oslone na svoja sećanja da su mrtvi pijani.
Međutim, u prošlosti ste uvek mogli da izaberete tajnu opciju broj tri: etički sumnjiv eksperiment u kome alkoholičare snabdevate alkoholom, vršeći testove tokom naknadnog zamračenja. To se dogodilo kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih, kada je istraživač Donald Gudvin regrutovao alkoholičare iz bolnica da učestvuju u nizu neobičnih testova pamćenja.
U prvom delu studije ispitanici su pitani o sopstvenom iskustvu nesvestice i kako su drugi opisali njihovo ponašanje tokom tih događaja. Možda iznenađujuće, otkrio je da su ljudi uglavnom kontrolisali svoje sposobnosti tokom ovih događaja.
„Najdramatičnije zamračenja su uključivala putovanja“, napisao je Gudvin u svojoj studiji iz 1969. objavljenoj u British Journal of Psychiatry.
„Približno četvrtina ispitanika koji piju bar jednom se našla na mestu bez sećanja kako su tamo dospeli. Često je to podrazumevalo putovanja na velike udaljenosti tokom dana ili više. Da bi prevazišla takve udaljenosti, osoba je očigledno morala da ima određenu kontrolu. nad njihovim sposobnostima“, dodao je on.
„U nekim slučajevima su ispisani čekovi, ukrcavanje u avione, prijavljivanje u hotele, ali osoba nije mogla svesno da se seti nijednog od ovih događaja“, navodi se u studiji.
Prijatelji koji su ih videli u ovim stanjima opisali su ih kao pijane, ali se ponašaju normalno. Razgovor sa ovim pacijentima pružio je mnogo intrigantnih informacija o stanju. Jedan subjekt se našao kako pleše ne sećajući se šta je radio prethodnih šest sati.
Međutim, tamo gde su ovi eksperimenti prešli etičku liniju za koju je malo verovatno da će se danas preći bilo je kada je Gudvin davao alkohol pacijentima, piše IFL Science.
Gudvin je uzimao ispitanike, neke sa istorijom nesvesti, neki bez, i davao im do pinte burbona da popiju tokom četiri sata. Tokom ovog vremena testirani su na „daljinsko pamćenje, trenutno pamćenje (sposobnost pamćenja događaja koji traju jedan minut), kratkoročno pamćenje (sposobnost pamćenja događaja koji traju 30 minuta) i nedavno pamćenje (sposobnost pamćenja događaja neposredno pre perioda konzumiranja alkohola). ) ".
Tokom eksperimenta, volonterima je prikazan niz pornografskih filmova i raznih igračaka. Neprepoznavanje ovih stvari sledećeg dana je utvrdilo da li su imali zamračenje ili ne. Tokom ovog eksperimenta, on je lično posmatrao kako se volonteri mogu ponašati sasvim normalno dok doživljavaju nesvesticu.
U drugom eksperimentu, držao je tiganj u ruci i pitao učesnike da li su gladni. Nakon što bi čuo njihov odgovor, on bi ih obavestio da je tava puna mrtvih miševa. Zanimljivo, otkrio je da su subjekti zaboravili ovaj događaj nakon 30 minuta i nisu mogli da ga se sete sledećeg dana, ali su ga mogli da se sete oko dva minuta nakon što se dogodio, što sugeriše da je kratkoročno pamćenje još uvek funkcionisalo tokom tih nesvestica.
Eksperimenti su pomogli da se otkrije šta mislimo da se dešava tokom današnjih pijanih nesvestica, podržani daljim eksperimentima na životinjskim modelima. Najbolja ideja koju trenutno imamo je da pijenje oštećuje hipokampus, oblast mozga koja ima glavnu ulogu u učenju i pamćenju. Čini se da je problem neuspeh da se prisete sećanja koja postoje, ali nedostupna, već pre neuspeh da se uopšte formiraju ova dugoročna sećanja.
„Mislimo da je veliki deo onoga što se dešava to što alkohol potiskuje hipokampus i on nije u stanju da stvori ovaj tekući zapis događaja“, rekao je Aron Vajt iz američkog Nacionalnog instituta za zloupotrebu alkohola i alkoholizam za BBC.
„To je kao privremena praznina u filmu“, zaključio je.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.