Stručnjaci upozoravaju na popularnu vrstu namirnice: Povećava rizik od raka debelog creva

Odeljenja sa mesom u današnjim supermarketima bila bi gotovo neprepoznatljiva kupcima od pre stotinu godina, s obzirom na to da savremeni mesni proizvodi prolaze kroz niz složenih procesa prerade pre nego što stignu do potrošača.

Odeljenja sa mesom u današnjim supermarketima bila bi gotovo neprepoznatljiva kupcima od pre stotinu godina, s obzirom na to da savremeni mesni proizvodi prolaze kroz niz složenih procesa prerade pre nego što stignu do potrošača.

Prerađeno meso, poput slanine i viršli, lekari već dugo povezuju sa povećanim rizikom od raka, a novija istraživanja dodatno objašnjavaju zbog čega je to tako, piše EatingWell, a prenosi Index.hr.

Studija ukazala na promene u ishrani koje bi mogle da pomognu kod depresije

Šta su mesne prerađevine?

"Mesne prerađevine su meso konzervisano dimljenjem, salamurenjem, soljenjem ili dodavanjem hemijskih konzervansa“, objašnjava Hana Dalpijaz, viša klinička dijetetičarka na Institutu za rak Dana-Farber.

"Tu ne spadaju samo slanina i viršle, već i kobasice i suhomesnati proizvodi poput kulena ili feferona.“

Dalpijaz dodaje da se i zamrznute mesne ćufte i pileći medaljoni smatraju prerađenom hranom, ali da rizik od raka ne zavisi isključivo od same prerade.

Ultraprerađena hrana menja način na koji dečji mozak reaguje: Naučnici otkrili šta se dešava kada vide slatkiše i grickalice

Na primer, ćufte od crvenog mesa treba uračunati u nedeljni limit za konzumaciju crvenog mesa, koji iznosi od 340 do 510 grama pripremljenog mesa.

Tehnički gledano, i dimljeni losos spada u prerađevine i treba ga jesti umereno, iako sadrži zdrave omega-3 masne kiseline.

Proces proizvodnje i povezanost sa rakom

Pre pronalaska frižidera, soljenje je bilo ključna metoda za očuvanje mesa. Iako se so i danas koristi, savremena prerada uključuje i hemikalije poput natrijum-nitrita i natrijum-nitrata.

Ova jedinjenja služe kao konzervansi i aditivi za boju, koji proizvodima poput slanine i viršli daju karakterističnu ružičastu boju.

"Dimljenjem nastaju policiklični aromatični ugljovodonici kada masnoća kaplje na vrele površine i stvara dim koji obavija meso. S druge strane, konzervisanje nitritima ili nitratima tokom varenja dovodi do stvaranja N-nitrozo jedinjenja, koja su snažni kancerogeni“, objašnjava dr Nadžib Al Halak, onkolog sa Instituta za rak Karmanos.

Dodaje da je i so važan faktor, jer njen visok unos oštećuje sluzokožu sistema za varenje, što kancerogenim supstancama olakšava podsticanje razvoja tumora.

Omiljena grickalica mogla bi da bude dobra za mozak: Naučnici otkrili zanimljiv uticaj kikirikija na pamćenje

Naučni dokazi i klasifikacija rizika

Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), koja deluje u okviru Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nakon analize više od 800 studija, 2015. godine klasifikovala je prerađeno meso kao kancerogeno za ljude, odnosno svrstala ga u grupu 1.

To je ista kategorija u kojoj se nalaze duvan i azbest, mada takva klasifikacija označava jačinu dokaza o kancerogenosti, a ne jednak nivo rizika.

Crveno meso svrstano je u grupu 2A, što znači da je "verovatno kancerogeno“.

"Konzumiranje oko 50 grama mesnih prerađevina dnevno moglo bi da poveća rizik od raka debelog creva za približno 18 odsto“, rekao je onkolog Kasi, pozivajući se na podatke SZO.

Upozorenje neurologa za starije od 40 godina: Oštećenja krvnih sudova i stres mogu biti okidači za skrivenu dijagnozu

Objasnio je da 50 grama odgovara količini od „nekoliko kriški slanine, jedne viršle ili nekoliko kriški suhomesnatih proizvoda, u zavisnosti od debljine i proizvođača“.

Najjači dokazi povezuju prerađeno meso sa rakom debelog creva, ali istraživanja ukazuju i na moguću povezanost sa rakom želuca, jednjaka, pankreasa i dojke, napominje Al Halak.

Studija iz 2025. godine otkrila je jasne dokaze o hroničnoj upali u tumorima debelog creva koja je direktno povezana sa ishranom.

"Pronašli smo dokaze upale u tumorima koji se mogu pripisati isključivo ishrani, jer se lipidi koji podstiču rast raka u organizam unose samo hranom", izjavio je dr Timoti Jitman, autor studije.

Većina ljudi pogrešno čuva lekove: Gde bi trebalo da ih držite da ne izgube dejstvo?

Kako mesne prerađevine mogu da izazovu rak?

Prema rečima dr Al Halaka, postoji nekoliko mehanizama koji objašnjavaju povezanost između mesnih prerađevina i raka, prenosi Index.hr.

Jedan od glavnih uključuje nitrite, koji u organizmu mogu da učestvuju u stvaranju kancerogenih N-nitrozo jedinjenja i oštećenju DNK, što može dovesti do razvoja tumora.

Drugi mehanizam uključuje hem gvožđe, koje se nalazi u namirnicama životinjskog porekla i podstiče procese koji mogu oštetiti ćelijske membrane i DNK.

Pored toga, prerađeno meso može da naruši ravnotežu crevnog mikrobioma, izazove hroničnu upalu i ubrza razmnožavanje ćelija u sluzokoži debelog creva, što povećava verovatnoću nastanka mutacija.

Na pitanje šta ga najviše zabrinjava kod mesnih prerađevina, Al Halak izdvaja nitrite.

"Dodaju se radi očuvanja boje i sprečavanja rasta bakterija. U kiseloj sredini želuca ili creva, posebno u prisustvu hem gvožđa, mogu da stvore N-nitrozo jedinjenja, poput nitrozamina, koja su izrazito kancerogena."

Naučnici upozoravaju da se kancerogena jedinjenja ne mogu ukloniti kuvanjem. Štaviše, priprema mesa na visokim temperaturama, poput pečenja na roštilju, može da dovede do stvaranja dodatnih štetnih supstanci, naročito ako meso zagori.

Pet hranljivih materija važnih za zdravlje muškaraca nakon 40. godine

Koliki je stvarni rizik?

Povećanje rizika od 18 odsto treba posmatrati u odgovarajućem kontekstu.

Iako je reč o značajnom podatku na nivou celokupne populacije, individualni rizik zavisi od niza faktora, uključujući genetiku, učestalost konzumiranja i celokupan način života.

Za zdravu osobu bez porodične istorije bolesti koja pojede viršlu jednom u nekoliko nedelja, dodatni rizik je verovatno mali. Problem nastaje kod redovnog unosa.

Pored raka, konzumiranje mesnih prerađevina povezano je i sa drugim zdravstvenim problemima, poput kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, gojaznosti i slabljenja kognitivnih funkcija.

Poređenja radi, povećanje rizika od 18 odsto znatno je manje od rizika povezanog sa pušenjem, koje je odgovorno za 80 do 90 odsto smrtnih slučajeva od raka pluća.

Pet namirnica koje su najbolji izvori vitamina D

Kako smanjiti unos i rizik?

Stručnjaci su saglasni da je ključ u umerenosti, prenosi Index.hr.

Onima koji žele da smanje rizik, Al Halak savetuje da izbegavaju mesne prerađevine poput suhomesnatih proizvoda, slanine, kobasica i viršli kad god je to moguće.

Umesto toga, Dalpijaz predlaže zamene poput pečene ćuretine ili piletine, kao i namirnice biljnog porekla, među kojima su tofu, humus, pasulj i sočivo.

Onima kojima je teško da naglo promene način ishrane savetuje postepen pristup.

"Analizirajte šta jedete i pronađite gde je najlakše da uvedete promenu. Ako svakog dana jedete sendvič sa suhomesnatim proizvodima, zamenite ga nečim drugim jedan dan u nedelji, a zatim postepeno povećavajte broj dana."

Rizik se može smanjiti i načinom pripreme hrane.

Preporučuje se kuvanje na pari, u vodi ili pečenje na nižim temperaturama, dok bi prženje i pečenje na roštilju, pri kojem meso zagoreva, trebalo ograničiti.

Na kraju, Al Halak naglašava važnost ishrane bogate namirnicama koje imaju zaštitnu ulogu.

"Najveći rizik od razmnožavanja bakterija": Ovo je jedini pravilan način za odmrzavanje mesa

"Jedite kupusnjače, namirnice bogate vlaknima, voće puno antioksidanasa poput borovnica, kao i integralne žitarice i mahunarke“, savetuje on.

Iako takva ishrana ne može da poništi štetne efekte mesnih prerađevina, Dalpijaz zaključuje da "svakako pomaže ako uz takav obrok pojedete i mnogo povrća".

Da li escajg u mašini stavljate nagore ili nadole? Ovako se zapravo najbolje pere