Stručnjaci upozoravaju na pravilo "praznog tanjira": Može da bude opasno

Nedavna rasprava na društvenoj mreži Reddit podstakla je roditelje na razmenu iskustava i preispitivanje ovog starog pravila, a stručnjaci se slažu da je vreme da ga napustimo, piše Parents.com.

Rasprava među roditeljima

Objava na pomenutoj društvenoj mreži prikupila je stotine komentara u kojima su roditelji podelili svoje strategije. Jedan od najpopularnijih pristupa jeste da se dete ne tera da završi obrok, ali mu se tanjir sačuva za kasnije.

Šta se događa sa vašim telom ako svaki dan jedete jagode: Utiču i na zdravlje srca

"Ne teram ih da pojedu, ali im stavim tanjir sa strane, a kad sat vremena kasnije kažu 'gladan sam', objasnim im da je to zato što nisu pojeli večeru i onda im dam ostatak", napisao je jedan roditelj.

Drugi se slažu da decu ne treba prisiljavati, ali i da nema grickalica ako obrok nije pojeden.

"Znam prepoznati kada su zaista siti, a kada pojedu tri zalogaja i onda traže sto drugih stvari. To ne dopuštam", navodi se u jednom komentaru.

Za šta sve možete koristiti kantarionovo ulje?

Velika većina roditelja slaže se da dete ne treba siliti da jede ako je sito. Jedina briga koja se provlači jeste bacanje hrane, ali mnogi ističu da to nije detetova krivica, već je stvar u tome da roditelji treba bolje da procene veličinu porcije, prenosi Index.hr.

Zašto je pravilo "praznog tanjira" štetno

Psihološkinja i stručnjakinja za poremećaje ishrane dr Lara Zibaras kaže da roditelji ne bi smeli da teraju decu da pojedu svu hranu sa tanjira.

"Kada se decu prisiljava da isprazne tanjir, uče da ignorišu sopstvene signale sitosti i jedu i nakon što im je prijatno", objašnjava ona i dodaje da većina nas zna onu tačku u kojoj smo prijatno siti.

Kako navodi, ako je pređemo, brzo se možemo osećati neprijatno pretrpano, a to nije lep osećaj.

"Teranjem dece da nastave da jedu činimo im upravo to", smatra dr Zibaras.

Ona ističe da apetit dece, kao i odraslih, varira iz dana u dan u zavisnosti od nivoa aktivnosti, skokova u rastu i drugih faktora. Insistiranje na praznom tanjiru može dovesti do dugoročnih problema.

"To dovodi do problema sa samoregulacijom, zbog čega će se ta deca s vremenom mučiti da prestanu da jedu kada su sita", kaže ona i dodaje da može izazvati i anksioznost povezanu sa hranom ili čak poremećaje u ishrani kasnije u životu.

Takođe smatra da su mnogi njeni klijenti razvili poremećaje u ishrani upravo zato što su u detinjstvu bili prisiljeni da jedu preko svoje volje.

Tajna zdrave ishrane nije u hrani: Stručnjaci otkrivaju šta je zaista važno

Kako pomoći deci da razumeju glad i sitost

Dr Zibaras savetuje roditeljima da sa decom redovno razgovaraju o gladi i sitosti. Umesto prisile, predlaže sledeće korake. Prvo, podstaknite decu da opišu svoju glad.

"Pitajte ih gde u telu osećaju glad i kakav je to osećaj. Glad nije samo krčanje u stomaku, može se manifestovati i kao vrtoglavica, manjak energije ili gubitak koncentracije", kaže ona.

Promene u ishrani koje mogu da poboljšaju zdravlje nakon 40. godine

Takođe je korisno redovno ih proveravati tokom obroka.

"Pitajte ih koliko su gladni i zamolite ih da ocene glad na skali od jedan do pet. To im pomaže da nauče da razlikuju osećaj jake gladi od onoga kada bi tek nešto mogli da pojedu", predlaže.

Na kraju, važno je da i sami roditelji govore o sopstvenim osećajima gladi i sitosti.

"Deca su zapravo veoma dobra u prepoznavanju znakova sitosti. Setite se kako beba okrene glavu kada više ne želi da jede. Ako verbalizujete sopstvenu glad, pomoći ćete im da nauče da rade isto", savetuje dr Zibaras.

Milan Kalinić pokazao trbušnjake u 53. godini: Ovako izgleda njegova ishrana

Šta učiniti ako vas brine bacanje hrane

Zabrinutost zbog bacanja hrane je opravdana, ali postoje načini da se to smanji bez prisiljavanja dece na jelo. Stručnjaci predlažu nekoliko jednostavnih rešenja.

Ako primetite da dete redovno ostavlja hranu, počnite da mu servirate manje porcije, uz mogućnost da dobije još ako ostane gladno. Dozvolite detetu da učestvuje u serviranju, na primer da samo stavi povrće na tanjir.

Ako ostane hrane, nemojte je bacati. Sačuvajte ostatke u posudi i ponudite ih detetu kasnije ili ih iskoristite za sledeći obrok. Ako vam redovno ostaje višak, razmislite o pripremi manjih količina hrane.

Torta sa jagodama: Osvežavajuća poslastica je pravi melem za nepca