Stručnjaci za UNU otkrivaju kako izbeći i prepoznati moždani udar, ali i kako živeti posle njega

Specijalna bolnica Sveti Sava ima za oko 50 odsto više pacijenata sa teškim moždanim udarima usled velikih vrućina. Posebno su ugroženi stariji ljudi kojima su organizmi iscrpljeni tokom dugotrajnih vrućina. UNA sa stručnjacima razgovara: kako izbeći i prepoznati moždani udar, ali i kako živeti nakon toga.

Da li tople noći povećavaju rizik od moždanog udara?

Moždani udar je začepljenje krvnog suda, odnosno pucanje i izlivanje krvi u mozak. Prvi simptomi da će osoba pretrpeti moždani udar su utrnulost ruke ili čitave polovine tela na jednoj strani, slabost mišića lica, uz smetnje u govoru.

"U ovom letenjem periodu kada su temperature neuobičajno velike jeste došlo do veće pojave moždanih udara. Ljudi pogotovo starijeg doba ne piju dovoljno vode. Onda se napravi hemokoncetracija, gušća krv postane i to je povoljno stanje za formiranje ugrušaka", rekla je prof. dr Nadežda Čovičković Šternić iz Bel Medic-a.

"Taj prozor od trenutka kada se događaj desi, do primene terapije ne sme biti duži od 4,5 sata, optimalno je u okviru od tri sata, što znači ne tri sata da stignete do bolnice, nego tri sata da se to sve uspešno završi kako bi to sve bilo uspešno. To su procedure koje su u medicini danas - davanje izvesnih infuzija koje otapaju ugrušak, to se zove tromboliza", istakao je prof. dr Tihomir Ilić iz Inovium Neura.

Prepoznajte prve simptome moždanog udara: Šta je FAST test i kako nam pomaže?

Da ni bi došlo do moždanog udara, veoma je važno da svi oni koji imaju neki od zdravstvenih problema, kao što je visok krvni pritisak, redovno kontrolišu zdravlje.

"Najbitniji faktor rizika, to je visok krvni pritisak ali ima ih još, drugih oboljenja koji jako pogoduju nastanku moždanog udara. To je šećerna bolest, to je povećan procenat masnoća u krvi, holesterola i triglicerida u krvi, a isto tako to je i neodgovarajući način života, taj takozvani sedentarni, bez fizičkog kretanja", navodi Čoviković Šternić.

Moždani udar je treći glavni uzrok smrti u razvijenim zemljama posle kardiovaskularnih bolesti i karcinoma. Mnoge žrtve moždanog udara ostaju trajni invalidi sa otežanim ili nemogućim hodom i govorom kao i drugim teškim posledicama. Iz tog razloga prevencija je veoma važna.

"Opšta slika je u javnosti ako odem kod lekara i da mi lekove za pritisak ja sam sa sebe skinuo svu odgovornost ali to nije tako i to je jedna polovina priče, druga polovina polovina priče je kako se hranimo i koliko smo fizički aktivni. Fizička aktivnost je i raste uverenje važnija i u radu srca i mozga i celog sistema kao takvog. Jedna stvar koja nas najviše opredeljuje na neki kvalitetan i život i dugovečnost", zaključio je Tihomir Ilić.

Doktori objašnjavaju da i oni koji su preživeli moždani udar i koji imaju ozbiljnije oštećenje mogu da žive uz adekvatnu terapiju i rehabilitaciju. Postoje i lekovi koji mogu da ublaže bolove i ukočenost.

Jasmin Geljo ekskluzivno za UNU nakon moždanog udara: Poslao važnu poruku iz bolnice u Torontu