Svaki treći stanovnik Srbije ima značajne psihičke smetnje: Raste broj dece i mladih sa problemima u ponašanju

Svaki treći stanovnik Srbije ima značajne psihičke smetnje, no uprkos tome, Srbija nema dovoljno resursa za adekvatnu brigu o mentalnom zdravlju nacije, saopštila je danas Majska platforma koja je predstavila izveštaje o mentalnom zdravlju nacije i o sistemu socijalne zaštite.

Raste broj dece i mladih sa problemima u ponašanju, ali se smanjuje kapacitet sistema socijalne zaštite da na taj problem odgovori.

Nema dovoljno ni psihologa, ni socijalnih radnika, potrebno je reorganizovati i zdravstveni i sistem socijalne zaštite, ako društvo namerava da se zaista suprotstavi narastajućem nasilju, zaključci su iz izveštaja Majske platforme o stanju mentalnog zdravlja, kao jednom od mogućih uzroka nasilja u društvu, i o sistemu socijalne zaštite, kao važnom sistemskom odgovoru na nasilje, posebno kada je reč o deci i mladima koji su u sukobu sa zakonom.

Koordinatorka Radne grupe za mentalno zdravlje u okviru Majske platforme Tamara Džamonja Ignjatović istakla je da država mora da poveća ulaganja u brigu o mentalnom zdravlju, da unapredi normativni okvir i da donese zakone koji regulišu tu oblast, kao i da unapredi dostupnost i pristupačnost usluga koje se tiču brige o mentalnom zdravlju građana.

Pet rečenica koje svaki tinejdžer treba da čuje od svojih roditelja

„U celoj Srbiji ima 123 psihologa na primarnom nivou zdravstvene zaštite, a pokazalo se da se psiholozima u domovima zdravlja najviše obraćaju mladi ljudi ili oni čija deca imaju probleme u ponašanju“, rekla je Tamara Džamonja Ignjatović.

Ona je ocenila da društvo promoviše, a ne sankcioniše nasilje.

Koordinatorka Radne grupe Majske platforme za sistem socijalne zaštite Sarita Bradaš rekla je da je, prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, na evidenciji Centara za socijalni rad bilo 6.230 dece sa problemima u ponašanju, što je za oko 20 odsto više od petogodišnjeg proseka.

Smanjen je broj dece sa problemima u ponašanju koja su mlađa od 14 godina, a porastao broj dece iz iste kategorije koja su starosti od 14 do 17 godina.

„Za socijalnu zaštitu u Srbiji vreme je stalo. Strategija razvoja socijalne zaštite stara je 15 godina, rashodi za socijalnu zaštitu su manji za 22 odsto, smanjuje se broj socijalnih radnika u centrima za socijalni rad, a raste broj korisnika usluga. Potrebno je da značajno povećamo budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu i da izvedemo departizaciju i profesionalizaciju sistema socijalne zaštite“, ocenila je Sarita Bradaš.

UNA sa dr Dudučkim o psihičkim poremećajima: Roditelji ne žele priznati da deca imaju problem