Sve o dugom kovidu: Zatrašujuća skenovi obolelih, za bolest nema adekvatne terapije

Dugi kovid je surova bolest za koju i posle okončane pandemije nema adekvatne terapije, niti leka. Iako postoji verovanje da simptomi dugog kovida su neretko psihosomatski, nova studija jasno ističa da je ova pogrešno shvaćena bolest zapravo biološka.

Dugotrajni uticaj i prisustvo virusa SARS-CoV-2 u organizmu zapravo je skriven, tvrde istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, „CellSight Technologies“ i „Kaiser Permanente South San Francisco Medical Center“.

Naime, u istraživanju 24 pacijenta posle oporavka od COVID-19 bili su pozvani da urade skener i njihova unutrašnjost je zasvetlela, kako prenosi „Science alert„, „kao božićna jelka“.

Radioaktivni lek poznatiji kao „hvatač“ otkrio je abnormalnu aktivnost T ćelija u moždanom stablu, kičmenoj moždini, koštanoj srži, nosu, grlu, nekim limfnim čvorovima, srcu i plućnom tkivu i zidu creva, u poređenju sa skeniranjem celog tela pre pandemije.

Konačno da razrešimo ovu problematiku: Naučnici znaju zašto su neki ljudi dobili kovid, a drugi nisu

Ovaj efekat bio je očigledan kod 18 ispitanika sa dugim simptomima COVID-a i šest učesnika koji su se potpuno oporavili od akutne faze COVID-19.

Aktivacija T ćelija u nekim tkivima, poput kičmene moždine i zidovima creva, bila je veća kod pacijenata koji su prijavili duge simptome COVID-a u poređenju sa onima koji su se potpuno oporavili. Pacijenti sa respiratornim problemima takođe su pokazali povećanu aktivnost koju je „tragač“ primetio u plućima i zidovima plućnih arterija.

Međutim, čak i oni koji su se u potpunosti oporavili od COVID-19 i dalje su pokazivali stalne promene aktivnosti T ćelija u brojnim organima u poređenju sa kontrolama pre pandemije, u nekim slučajevima dve i po godine nakon što su se prvi put zarazili virusom.

„Kod nekih pojedinaca, ova aktivnost može da traje godinama nakon početnog početka COVID-19 i može biti povezana sa sistemskim promenama u imunoj aktivaciji, kao i prisustvom (dugih COVID) simptoma“, zaključuju istraživači sa UCSF-a.

„Zajedno, ova zapažanja sugerišu da čak i klinički blaga infekcija može imati dugoročne posledice na imunološku homeostazu zasnovanu na tkivu i potencijalno rezultirati aktivnim virusnim rezervoarom u dubljim tkivima“.

Istraživanje pokazuje da je dugi COVID vezan za postojanost virusa SARS-CoV-2 u telu i abnormalnu imunološku aktivnost.

Dugi COVID je trenutno definisan nizom neobjašnjivih simptoma koji se pojavljuju nakon infekcije SARS-Cov-2, koji traju mesecima ili čak godinama, bez drugog poznatog uzroka.

Dijagnoza je izuzetno teška, jer može imati više od 200 simptoma, koji se često preklapaju sa drugim bolestima, kao što su moždana magla, malaksalost nakon napora, umor, gubitak pamćenja ili dijareja.

Istraživanja pokazuju i da mogu patiti od hroničnih srčanih problema, respiratornim problemima, kožom, bubrezima, jetrom, slezinom, crevima, štitnom žezom i jajnicima.

Jedno objašnjenje za ovaj rasprostranjeni efekat uključuje aktivnost imunog sistema. Naučnici su otkrili da su biomarkeri upale i imunološke aktivacije često prisutni u krvi pacijenata nakon akutne faze virusne infekcije.

Loše vesti iz Svetske zdravstvene organizacije: Kovid pandemija smanjila očekivani životni vek

Autopsije COVID-a takođe pokazuju dokaze o postojanju virusa SARS-CoV-2 u celom telu, uključujući debelo crevo, grudni koš, mišiće, nerve i reproduktivni trakt. U nekim slučajevima, ostaci virusa su se pojavili u mozgu preminulog pacijenta 230 dana nakon prvih prvih simptoma.

Neke studije čak sugerišu da infekcija virusom SARS-CoV-2 može „probuditi“ druge uspavane viruse u telu, kao što je Epstein Barr virus, koji je povezan sa sindromom hroničnog umora.

Sindrom hroničnog umora ima mnoge slične simptome kao i dugi COVID, a neki naučnici sumnjaju da bi oni mogli biti isti. Skeniranje mozga je otkrilo da su duge promene u mozgu u kovidu slične sa efektima Sindroma hroničnog umora, a nedavno je značajna studija potvrdila da je SHU „nedvosmisleno biološki“ sa pogođenim višestrukim sistemima organa

Danas se sve više prepoznaje da dugi COVID ima neurološke osnove, a nedavno otkriće abnormalnosti T ćelija u kičmenoj moždini i moždanom stablu sugeriše da se ove prekomerno aktivne imune ćelije „trguju“ tkivima centralnog nervnog sistema.

„Sve u svemu, ova zapažanja osporavaju paradigmu da je COVID-19 prolazna akutna infekcija, nadovezujući se na nedavna zapažanja u krvi“, zaključuje tim iz UCSF-a.