Svest o mentalnom zdravlju: UNA pita - kako da pomognemo osobi koja se suočava sa stresom i anksioznošću?

Svaka šesta osoba ispunjava kriterijume za neki od psihijatrijskih poremećaja. Najčešći među njima su depresija, anksioznost, poremećaji iz opsesivno-kompulzivnog spektra, ishrane i suicidalno ponašanje. UNA pita - kako da pomognemo osobi koja se suočava s tim problemima?

Čak devet odsto mladih imalo je suicidalne misli, dok je gotovo četiri odsto pokušalo samoubistvo. Milioni ljudi godišnje prolaze kroz vanredne situacije koje negativno utiču na mentalno zdravlje, što se najčešće manifestuje kroz stres i anksioznost. U pomenutih devet odsto je i pacijent Klinike "Dr Laza Lazarević" koji je govorio za UNU.

Najčešća vrsta demencije: UNA pita - može li se odložiti početak Alchajmerove bolesti?

UNA analiza: Da li je anksioznost epidemija novog doba i kako da je prepoznamo

''Pa došao sam zbog psihičkih problema. Čuo sam glasove i imao sam samopovređivanje. Ovde sam već pet godina. Ovde smo svi kao jedna velika porodica. Imamo mnogo ljudi koji su, eto nikad ne bi rekao čovek da  će doći na ovakvo mesto", rekao nam je pacijent Klinike.

Alarmantni podaci ukazuju na to da su i pored svih poteškoća, ipak mladi ti koji se pre obrate za pomoć - jer su, kako kažu psiholozi, otvoreniji prema pitanju mentalnog zdravlja.

"Skoro 80 posto njih kojih se javilo za pomoć, reklo da im je ta pomoć prijala. Odnosno da im je, da kažemo doprinela njihovom boljitku. Tako da su oni danas dosta spremniji i otvoreniji da govore o tome. Nekako su čini mi se manje opterećeni stigmom o tome šta će drugi da kažu", istakla je klinička psihološkinja Snežana Mrvić.

Briga o mentalnom zdravlju: Zašto je važno prepoznati simptome i potražiti pomoć

Ukoliko se osoba svakodnevno suočava sa depresijom i neophodna joj je hitna stručna pomoć, najbolje je da se obrati stručnjaku. Ipak, za one koji nemaju tu mogućnost, postoje i određene tehnike opuštanja, disanja i fokusiranja na određene stimuluse, koje mogu pomoći da promeni način razmišljanja i oseti se bolje.

"Ukoliko neko oseti da kod njega više ne postoji interesovanje za one aktivnosti koje su mu nekad pričinjavale zadovoljstvo, ukoliko ne spava, ne jede, treba da se javi našim centrima za mentalno zdravlje. Gde će prvi put biti pregledan. I doktor će na osnovu individualnog plana lečenja da kaže da li je korisnik za farmakoterapiju, psihoterapiju, i jedno i drugo, ili mu je samo potreban savet", zaključila je Milica Belogrlić, defektolog i PR Klinike "Dr Laza Lazarević"

Svest o mentalnom zdravlju nije važna samo danas, već svaki dan i nije sramota tražiti pomoć. Neophodno je usmeriti pažnju na to šta kao pojedinci, zajednice i institucije možemo da učinimo kako bismo dugoročno smanjili pritiske kojima su ljudi svakodnevno izloženi.

"Malih" 15 minuta kao velika pomoć: Kratak boravak u prirodi može da poboljša mentalno zdravlje

Problem sve veći, a malo toga se preduzima: Kako izbiti deci društvene mreže iz ruku i glave?