Tiha pandemija u Srbiji: Sa dijabetesom živi oko 800.000 ljudi, svake godine oboli do 250 dece

Svakog 14. novembra svet obeležava Svetski dan borbe protiv dijabetesa. Iako se ovaj datum tradicionalno vezuje za podizanje svesti, realnost sa kojom se suočavaju lekari, pacijenti i zdravstveni sistemi širom planete odavno je prerasla okvire obične statistike.

Dijabetes više nije samo hronična bolest pojedinca, on je tiha pandemija koja menja demografsku i zdravstvenu sliku savremenog društva.

Dijabetičari često prave grešku sa voćem: Nutricionisti objašnjavaju kako da izbegnete nagli skok glukoze

Brojke koje upozoravaju: Svet i Srbija

Prema najnovijim podacima Međunarodne federacije za dijabetes (IDF) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), sa dijabetesom u svetu danas živi između 589 miliona (uzrasta od 20 do 79 godina) i 830 miliona odraslih ljudi, u zavisnosti od obuhvata starosnih grupa.

Procene su neumoljive. Ukoliko se trend ne zaustavi, do 2050. godine taj broj će premašiti 850 miliona. Posebno zabrinjava podatak da oko 9,5 miliona ljudi u svetu živi sa dijabetesom tip 1, odnosno, autoimunim oblikom bolesti koji od prvog dana zahteva doživotnu primenu insulina.

Ni Srbija nije pošteđena ovog talasa. Prema procenama Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u našoj zemlji sa dijabetesom živi oko 770.000 ljudi (pojedina udruženja procenjuju da je taj broj blizu 800.000), pri čemu gotovo 40 odsto obolelih uopšte ne zna da ima bolest dok se ne pojave prve ozbiljne komplikacije.

Od ukupnog broja obolelih u Srbiji, oko 30.000 ljudi ima dijabetes tip 1 i svakodnevno zavisi od insulina, dok značajan deo pacijenata sa tipom 2 vremenom takođe prelazi na insulinsku terapiju.

Bolest koja ne bira godine: Deca sa dijabetesom u Srbiji

Najpotresniji deo ove statistike odnosi se na najmlađe. Dijabetes tip 1 je jedno od najčešćih hroničnih oboljenja u dečjem uzrastu i ne može se sprečiti niti je posledica loših navika. 

Prema podacima domaćih endokrinologa i udruženja pacijenata, u Srbiji se svake godine dijabetes tip 1 otkrije kod 150 do 250 dece, a neretko se dijagnoza postavlja i bebama starim tek nekoliko meseci.

Za ovu decu i njihove roditelje dijagnoza znači trenutnu promenu života. Svaki obrok, svaka igra, školski čas ili prehlada postaju matematička jednačina u kojoj se mere ugljeni hidrati, fizička aktivnost i jedinice insulina.

Od višestrukih uboda do savremene tehnologije: Kako se danas leči dijabetes?

Život sa dijabetesom na insulinu podrazumeva neprekidnu budnost 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Način na koji se terapija sprovodi presudno utiče na sprečavanje teških komplikacija poput gubitka vida, otkazivanja bubrega, neuropatije i kardiovaskularnih oboljenja.

Insulinski penovi: Predstavljaju osnovni i najrasprostranjeniji vid terapije. Pacijenti na intenziviranoj terapiji primaju insulin i po četiri ili više puta dnevno, prilagođavajući doze obrocima i trenutnom nivou šećera u krvi.

Insulinske pumpe: Ovaj uređaj menja potrebu za višestrukim dnevnim ubodima tako što kontinuirano, putem tanke kanile pod kožom, isporučuje male doze insulina, oponašajući rad zdravog pankreasa. Pumpe donose neuporedivo bolju regulaciju šećera, naročito kod dece i osoba sa nestabilnim dijabetesom.

Senzori za kontinuirano merenje glukoze (CGM): Umesto klasičnog bockanja prsta po osam ili deset puta dnevno, senzori mere nivo šećera u međućelijskoj tečnosti na svakih nekoliko minuta i šalju podatke direktno na telefon ili pumpu. Oni upozoravaju na nagli pad ili skok glikemije pre nego što situacija postane opasna po život. 

U Srbiji su zahvaljujući izmenama propisa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) savremeni senzori i pumpe postali znatno dostupniji deci i mladima, kao i odraslim pacijentima sa tipom 1 dijabetesa, čime je napravljen veliki korak ka bezbednijem životu obolelih.

Noćno mokrenje nije uvek bezazleno: Može da ukazuje na četiri zdravstvena problema

Trudnoća i dijabetes: Dvostruka odgovornost

Posebno osetljivo i važno poglavlje u endokrinologiji i ginekologiji jeste trudnoća kod žena sa dijabetesom, gde se jasno razlikuju dve situacije:

Trudnoća uz postojeći dijabetes tip 1: Žene sa dijabetesom tip 1 danas uspešno ostvaruju majčinstvo, ali takva trudnoća zahteva strogo planiranje pre samog začeća. Glikemije moraju biti dovedene u veoma uske ciljne granice jer visok šećer u prvim nedeljama trudnoće nosi rizik po razvoj ploda, dok su potrebe za insulinom tokom devet meseci izuzetno promenljive. Upravo u ovoj grupi pacijentkinja insulinske pumpe i senzori igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja i majke i bebe.

Gestacijski dijabetes: Reč je o poremećaju nivoa šećera u krvi koji se prvi put javlja i dijagnostikuje tokom same trudnoće, najčešće u drugom tromesečju, usled hormonskih promena koje smanjuju osetljivost organizma na insulin. Prema svetskim podacima, svaka peta trudnoća u svetu pogođena je nekim oblikom hiperglikemije. Iako se gestacijski dijabetes u većini slučajeva povlači nakon porođaja, neophodno ga je na vreme otkriti (putem OGTT testa) i držati pod kontrolom ishranom, fizičkom aktivnošću ili insulinom. U suprotnom, nosi rizik od prekomerne telesne mase bebe, komplikacija na porođaju, ali i povećanog rizika da majka kasnije u životu razvije dijabetes tip 2.

Značaj rane dijagnostike

Endokrinolozi podsećaju da dijabetes tip 2 u ranoj fazi često ne daje jasne simptome, zbog čega mnogi građani godinama žive sa povišenim vrednostima glukoze a da to ne znaju. 

Redovna kontrola krvne slike i merenje nivoa šećera u krvi najjednostavniji su načini da se bolest otkrije na vreme i spreči razvoj teških zdravstvenih posledica.

Osobe sa dijabetesom i konzumacija piva: Četiri ključna pravila za bezbedno uživanje u napitku

Dijabetes - tiha epidemija od koje u Srbiji boluje 800.000 ljudi