Topao oktobar doneo najezdu krpelja: UNA proverava - kako se zaštititi

Neuobičajeno toplo vreme na kraju oktobra donelo je i - najezdu krpelja. Gotovo da nema nikoga ko se bar jednom u životu nije susreo sa tom napašću. I mada su uglavnom bezopasni, postoje i zaraženi koji mogu da nam prenesu tešku bolest. 

Proveravali smo kako da se izborimo sa krpeljima.

Dok uživate u prirodi tokom ranih jesenjih dana, setite se da niste jedini koji to rade.

"Jako je važno ako čovek boravi u prirodi tokom dana, da se pregleda uveče da nema nekog krpelja, zato što krpelj više od 24 sata boravi u koži", kaže infektolog Darko Nožić.

Prva faza bolesti traje oko mesec dana, druga se razvija do trećeg meseca posle uboda zaraženog krpelja, a potom dolazi treća faza.

"Rana faza, to su promene na koži. Onda postoji rana diseminovana faza, to znači da se širi. Tada ima i više krugova. Ide na centralni nervni sistem i na srce i ima kasna faza koja je vezana za zglobove, odnosno otok. Najčešće je u pitanju koleno", dodaje Nožić.

Glodari su stalni izvor bakterija koje izazivaju lajmsku bolest, a njih nije moguće uništiti jer su široko rasprostranjeni i u seoskim i u gradskim sredinama. Ono što je dobro jeste da se mogu držati pod kontrolom.

"Suzbijanjem glodara odnosno deratizacijom, kao i suzbijanje krpelja koji prenose lajmsku bolest kasnije na ljude. Ove akcije koje se dva puta godisnje biocidnim preparatima", kaže Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide.

Prema podacima "Batuta", u 2017. godini je u Srbiji prijavljeno više od 500 slučajeva Lajmske bolesti. 

U svetu se naveliko radi na vakcini, a u Institutu "Batut" kažu da za sada  ne očekuju da će uskoro stići u Srbiju. 

Do vakcine, nosite adekvatnu odeću i koristite zaštitu kada ste u području u kome postoji rizik da se baš za vas zakači krpelj.