Tradicija, sušenje mesa i tumor: UNA pita - kakvu hranu u Srbiji jedemo i koliko smo zaista zaštićeni?

Jedna vest zabrinula je mnoge koji vole da jedu šunku, slaninu i slične mesne prerađevine. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da postoji dokazana veza između te vrste mesa i raka debelog creva.

To je bila tema naše emisije „Podne”, u kojoj smo pitali kakvu hranu jedemo i koliko smo zaista zaštićeni.

Možete smanjiti rizik od dobijanja raka debelog creva: Poznato koje svakodnevne navike utiču na to

Vežbanje smanjuje povratak raka debelog creva za 28 odsto

Iako istraživanja Svetske zdravstvene organizacije ukazuju na povezanost konzumiranja mesnih prerađevina i povećanog rizika od određenih vrsta raka, stručnjaci upozoravaju da bi te podatke trebalo tumačiti sa oprezom - posebno kada je reč o tradicionalno proizvedenoj hrani.

„Kada govorimo o suhomesnatim proizvodima, naročito dimljenim, gde je u procesu proizvodnje - radi se dimljenje, onda ti pahovi iz tog dima završavaju na površini i unutar tih proizvoda i oni su kancerogeni. Međutim, to su polovične informacije. Znači postoji regulativa, postoje pravilnici koji utvrđuju kvalitet suhomesnatih proizvoda. I količinu maksimalno dozvoljene količine koncentracije tih pahova koji mogu da se nađu“, objašnjava za UNU inženjer tehnologije Ivan Smajlović.

Doktorka sama otkrila da ima rak debelog creva: "Obratite pažnju na dva simptoma"

Lekari ističu da se tradicionalni načini pripreme hrane neće napuštati, uprkos istraživanjima - jer se naš narod oduvek na taj način hranio i ništa mu nije falilo.

„Sve videh. Moja majka, njih je devetoro bilo u porodici. Pet sestara, pa imali su neku malu pušnicu nekih 50-ak kvadrata gde se to meso sušilo. Jeli su sve. Jeli su sve ono čime nije upravljala SZO i čime nisu upravljale velike svetske organizacije“, objašnjava za UNU lekar Borislav Antonijević.

Koliko vlakana nam je zaista potrebno u svakodnevnoj ishrani?

Sagovornici UNE poručuju da tradicija ne može i ne treba da se menja preko noći, ali da savremeni način proizvodnje hrane zahteva veću kontrolu i odgovornost.

Ključ je u informisanosti potrošača i stručnoj primeni aditiva, jer razlika između bezbedne i štetne količine često je veoma mala. Upravo zato, ističu, važno je znati šta jedemo i ko stoji iza hrane koja se nalazi na našim trpezama.

Nova istraživanja pokazala: Punomasno mleko štiti debelo crevo od opake bolesti

10 namirnica koje pomažu boljem funkcionisanju digestivnog trakta