Tri namirnice koje smatramo nezdravim, a zapravo su veoma hranljive

Kada nam je teško ili nam je potrebna emocionalna podrška, često posežemo za omiljenom hranom. Iako ne postoji stroga naučna definicija "utešne hrane", nutricionistkinja Keli Berdžes objašnjava da većina ljudi taj pojam povezuje sa poznatim ukusima koji donose zadovoljstvo, osećaj sigurnosti i topline.

Takva hrana često nas podseća na detinjstvo, porodicu i običaje uz koje smo odrasli. Iako se za neke od ovih namirnica veruje da nisu zdrave, mnoge su zapravo veoma hranljive, piše EatingWell.

Jedna vrsta čokolade smanjuje rizik od srčanog udara, ali samo ako pratite ovo pravilo

"Telo ulazi u fazu potpunog sloma": Šta se zaista dešava u organizmu nakon 24 sata bez hrane

Jaja

Jaja su dugo bila na lošem glasu zbog holesterola, ali istraživanja pokazuju da holesterol iz hrane kod većine ljudi ima relativno mali uticaj na nivo holesterola u krvi. Mnogo veći uticaj imaju zasićene masti.

Nutricionistkinja Džesika Vilalvir ističe da su jaja bogata proteinima, holinom, vitaminima i mineralima.

Odličan su izvor holina, hranljive materije važne za funkciju mozga. Sadrže i visokokvalitetne proteine, vitamine B grupe, kao i karotenoide lutein i zeaksantin, koji su značajni za zdravlje očiju.

Mogu se pripremati na različite načine, kao omlet, u sendviču ili jednostavno uz tost i voće, pa se lako uklapaju u svakodnevnu ishranu.

Orašasti plodovi

Iako su kalorični, orašasti plodovi predstavljaju veoma hranljiv dodatak obrocima. Bogati su nezasićenim mastima koje povoljno utiču na zdravlje srca, a sadrže i vitamin E i polifenole sa antioksidativnim i protivupalnim svojstvima. Uz to, predstavljaju dobar izvor biljnih proteina.

"Oni obezbeđuju zdrave masti, vlakna i teksturu koja doprinosi osećaju sitosti", objašnjava nutricionistkinja Vilalvir.

Istraživanja povezuju redovnu konzumaciju orašastih plodova sa manjim rizikom od srčanih oboljenja. Osim toga, zamena uobičajenih grickalica orašastim plodovima može da poboljša ukupan kvalitet ishrane.

Crna čokolada

Čokolada se često svrstava među slatkiše, ali crna čokolada može biti hranljiviji izbor kada poželimo nešto slatko.

Nutricionistkinja Berdžes upozorava da čokolada, u zavisnosti od sastava, može sadržati dosta šećera, zasićenih masti i kalorija. Ipak, kakao, od kojeg se proizvode sve vrste čokolade, bogat je jedinjenjima poput flavanola i teobromina, koji imaju antioksidativna svojstva i mogu povoljno uticati na zdravlje srca i mozga.

Crna čokolada uglavnom sadrži veći udeo kakaoa od mlečne, pa može imati više ovih korisnih jedinjenja, a u zavisnosti od proizvoda i manje šećera. Takođe sadrži hranljive materije poput magnezijuma.

Nutricionistkinja Samanta DeVito preporučuje crnu čokoladu sa najmanje 70 odsto kakaoa. Predlaže da se nekoliko kockica kombinuje sa bobičastim voćem i orašastim plodovima, čime se dobija užina koja sadrži više vlakana i duže pruža osećaj sitosti.

Kako da prepoznate usporen metabolizam: Četiri simptoma i koraci koji rešavaju problem

Naučnici otkrili vrstu voća koja mogu da uspore starenje