UNA pita: Zašto Srbi najčešće posežu za lekovima za smirenje, umesto da dušu leče kod psihologa i psihijatra?

Nema šta ne leči jedna mala i jeftina pilula. To bi rekla većina građana Srbije, zemlje koja je, prema poslednjim istraživanjima, postala vodeća na Balkanu po konzumiranju bensedina, posle Hrvatske. 

Zašto posežemo za lekovima za smirenje i šta umesto njih može da nam pomogne da izlečimo dušu?

Srbija na antidepresivima: Koliko je opasno uzimati lekove za smirenje na svoju ruku

Razgovor sa samim sobom ne znači da ste ludi: U pitanju je izuzetno moćan alat za mentalno zdravlje

Haos u glavi, trka sa vremenom, obaveze koje pritiskaju... U ovakvom, brzom životu, bensedin ili bilo koji drugi lek za smirenje, mnogima dobro dođe - poput pojasa za spasavanje ili šlaufa onda kada se umorimo od plivanja.

Stres, tuga, anksioznost, nesanica...Ljudi veruju da svi ti problemi mogu da se reše tabletama, kažu psihijatri, te za njima posežu na svoju ruku, uglavnom onda kada ne bi trebalo.

"Ljudima je lakse da tako sebi instant pomognu, nego da se u stvari mnogo dublje bave sobom. Ima tu i do vaspitanja, do nekog zapostavljanja svog psihičkog stanja - ma mogu ja to sam, lako ću, ja sam jak, ja ću to nekako obraditi, samo da mi malo pomogne lek", objašnjava za UNU psihijatar Irena Đorđević. 

Iste ili slične rečenice, nažalost, sve češće izgovaraju mladi ljudi, primećuju stručnjaci. Njima, kažu, zbog izazova sa kojima se suočavaju, bensedini postaju dobri prijatelji, i to neretko u kombinaciji sa psihoaktivnim supstancama.

"Mladi ljudi nemaju dovoljno resursa, nekada nemaju ni adekvatan model u porodici, njima je potrebno dodatno pažnje, mnogo više razgovora, podrške da bi u stvari mogli da se nose sa svim onim izazovima koje život donosi", kaže Đorđević. 

Svaka četvrta osoba mlađa od 30 godina suočava se sa depresijom i anksioznošću, pokazuju podaci Instituta za mentalno zdravlje. U sklopu te ustanove osnovan je Centar za mlade kako bi se statistika popravila.

Zašto dolazi do jutarnjeg umora i kada je vreme da se javite lekaru?

"Samo jednim klikom, na primer, preko TikToka ili Instagrama mogu za sebe da zakažu savetovanje kod stručnog lica, imaju pet besplatnih termina u kojima mogu da razgovaraju sa nekim, nakon toga se donosi zaključak da li je potrebno nešto dalje ili je problem rešen i sada se dobro osećaju", ističe za UNU socijalna radnica u Centru za mlade Jasmina Bogdanović. 

Problemi se rešavaju i kada niste mladi,  ali na pravom mestu i sa stručnim ljudima - psihijatrima. Važno je da znamo da smo hrabri onda kada im se obraćamo, a slabi kada, umesto razgovora, radije biramo kutiju lekova. 

Bolje popiti tabletu nego se mučiti: Psihijatar otkriva šta je anksioznost i u čemu se razlikuje od depresije

Psihološkinja za UNU: Kako da sačuvamo mentalno zdravlje kad su negativne vesti svakodnevnica?