Visok holesterol nije rezervisan samo za gojazne - imaju ga i vitke osobe

Kardiolog dr Zoe Astrulakis upozorava da se povišeni holesterol javlja i kod vitkih osoba, a da određene promene na telu mogu biti znak upozorenja.

Mnogi pomisle da vitke osobe sigurno nemaju problema sa povišenim holesterolom. Međutim, spoljašnji izgled ne otkriva uvek šta se dešava u organizmu. Možete biti sportista, redovno vežbati i hraniti se uravnoteženo, a ipak imati povišen nivo holesterola u krvi.

Zaraza na jednom od najprometnijih aerodroma u Evropi: Četvoro zaposlenih obolelo od malarije

Jedini način da to saznate jeste analiza krvi, odnosno lipidni profil koji obuhvata ukupni holesterol, LDL i HDL holesterol, kao i trigliceride.

Povišen holesterol često ne izaziva nikakve simptome, zbog čega mnogi godinama nisu svesni da imaju povećan rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

Šta jesti posle treninga?

Holesterol je masnoća neophodna za normalno funkcionisanje organizma. Učestvuje u stvaranju hormona, vitamina D i ćelijskih membrana. Problem nastaje kada ga u krvi ima previše, naročito LDL holesterola, koji se naziva i "lošim" holesterolom jer se može taložiti na zidovima krvnih sudova.

Vremenom to dovodi do stvaranja aterosklerotskih plakova, sužavanja arterija i povećanog rizika od srčanog i moždanog udara.

Njujorkom hara epidemija opasne bolesti, traga se za izvorom zaraze: Preminula jedna osoba

Za osobe bez povećanog kardiovaskularnog rizika poželjne vrednosti su:

• ukupni holesterol ispod 5,0 mmol/L,
• LDL holesterol ispod 3,0 mmol/L,
• HDL holesterol iznad 1,0 mmol/L kod muškaraca i iznad 1,2 mmol/L kod žena,
• trigliceridi ispod 1,7 mmol/L.

Ipak, ne postoji jedna idealna vrednost za sve. Osobe koje već imaju bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes, hroničnu bolest bubrega ili druge faktore rizika često moraju da postignu znatno niže vrednosti LDL holesterola.

Glavobolja tokom vrućina nije bezazlena: Može biti znak ozbiljnog problema

Dr Astrulakis za "Daily Mail" ističe da, pored životnih navika, genetika može imati veliki uticaj na nivo holesterola.

Jedan od primera je porodična hiperholesterolemija, nasledni poremećaj zbog kojeg su vrednosti LDL holesterola povišene od najranijeg uzrasta. Osobe sa ovim poremećajem imaju znatno veći rizik od ranog razvoja ateroskleroze i bolesti srca, ali mnogi ne znaju da ga imaju sve dok se ne pojave ozbiljne komplikacije.

Spanać i kelj mogu da smanje rizik od hronične bolesti pluća