Za ovu vrstu ribe kažu da snižava loš holesterol

Pored svog predivnog ukusa, skuša ima i mnogo korisnih svojstava za ljudski organizam. Skuša sadrži veliki procenat omega-3 masnih kiselina, čak dva puta više od lososa i zbog toga je sjajna za regulisanje krvnog pritiska.

Bogata je i selenom, koji zajedno s proteinima stvara antioksidanse i jača imunološki sistem. Posebno se preporučuje trudnicama, zbog fosfora i magnezijuma.

Mali broj ljudi razmišlja o koristi skuše koju ona ima za organizam, više cene samo njen izvanredan ukus. U hemijskom sastavu skuše ima mnogo belančevina i masnoća, a njih ima više u ribi ulovljenoj tokom zime u severnijim regionima.

Uobičajena količina masti je 13 grama što je dovoljno da se riba definiše kao masna. Belančevina je u proseku 18 grama i apsorbuju se tri puta brže od belančevina u goveđem mesu.

Skuša je niskokalorična riba. Da bismo dobili dnevni unos kalorija, treba da pojedemo otprilike 700 grama ribe, ali ne bi trebalo da zaboravimo o mastima u njoj.

Nezasićenih masnih kiselina u skuši je u velikim količinama. One su dragocen proizvod i antioksidans. Dragoceni sastojci skuše su i mineralne materije. Ona sadrži kalijum, fosfor, fluor, sumpor, cink, hlor, natrijum. To su mikroelementi ogromne koristi. Celi spektar vitamina B je sadržan u ovoj ribi. Velika je koncentracija vitamina B12 i vitamina PP.

Vitamin B pomaže u sintezi DNK i učestvuje u metabolizmu masti. Česta ishrana sa skušom reguliše šećer u krvi, pomaže sistemu organa za varenje i jača nervni sistem. Pomaže u stvaranju hemoglobina i zasićenju kiseonikom.

Zahvaljujući mastima i nezasićenim masnim kiselinama ona je mnogo korisna za mozak, kožu i kosu. Velika koncentracija fosfora pomaže u izgradnji mnogih fermenata koji su pokretači hemijskih reakcija ćelija.

Celokupna vitalnost organizma može da se obezbedi samo jednom vrstom ribe. Fosforne kiseline u skuši su tkivo ljudskog skeleta, zbog toga je ona mnogo korisna za decu, ali i za odrasle.