Zašto deca sa ADHD-om teže sklapaju prijateljstva: Sedam načina na koje roditelji mogu da im pomognu

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) može uticati i na način na koji deca grade i održavaju prijateljstva. Impulsivnost, poteškoće sa pažnjom, emocionalna regulacija i problemi sa prilagođavanjem promenama ponekad otežavaju snalaženje u društvenim situacijama.

Procenjuje se da gotovo 882.000 dece u Velikoj Britaniji ima ADHD, koji se najčešće povezuje sa poteškoćama u održavanju pažnje, hiperaktivnošću i impulsivnim ponašanjem.

Stručnjaci, međutim, ističu da cilj nije da se dete promeni, već da mu se pomogne da bolje razume društvene situacije i razvije veštine koje mogu olakšati komunikaciju i stvaranje prijateljstava, prenosi HuffPost.

I najmanja kritika vas pogađa više nego što bi trebalo? Psiholozi objašnjavaju zašto

Zašto deca sa ADHD-om mogu imati poteškoća u društvenim situacijama?

Konsultant psihijatar u ADHD centru dr Mukeš Kripalani objašnjava da impulsivnost može dovesti do toga da dete prekida druge, govori bez razmišljanja, teško čeka svoj red ili povremeno narušava lični prostor.

"Drugo dete to ponekad može protumačiti kao nepristojno, zapovedničko ili kontrolišuće ponašanje, iako to uopšte nije namera deteta“, rekao je za HuffPost.

Poteškoće sa pažnjom takođe mogu uticati na komunikaciju. Deca mogu propustiti suptilne verbalne i neverbalne signale koji su važan deo društvene interakcije.

"Možda neće primetiti da prijatelju postaje dosadno ili da je iznerviran, ili im pažnja može odlutati dok neko drugi govori, što se može protumačiti kao nedostatak interesovanja“, dodao je Kripalani.

ADHD, osim na ponašanje, utiče i na prehrambene navike dece

Važnu ulogu može imati i emocionalna regulacija. Ako dete emocije doživljava veoma intenzivno, a još nije razvilo načine da njima upravlja, i naizgled mala situacija – poput gubitka u igri ili neslaganja sa prijateljem – može izazvati burnu reakciju.

Poteškoće sa izvršnim funkcijama mogu, između ostalog, otežati prilagođavanje kada se pravila igre ili aktivnosti promene.

"Dete može imati veoma čvrstu predstavu o tome kako bi neka igra trebalo da se igra, teško pristajati na kompromis ili mu može biti teško da pređe sa jedne aktivnosti na drugu“, rekao je Kripalani.

Takvo ponašanje druga deca mogu doživeti kao potrebu za kontrolom, iako se dete zapravo suočava sa poteškoćama u fleksibilnosti i preusmeravanju pažnje.

Hajdi Klum govorila o životu sa ADHD-om: "To je moja supermoć"

Kako roditelji mogu da pomognu

"Cilj nije da se dete natera da promeni ono što jeste, već da mu se pruže reči i alati koji će mu pomoći da razume društvene situacije i saopšti ono što mu je potrebno“, rekla je dr Saša Hol, viša pedagoška i dečja psihološkinja.

Stručnjaci ističu da se društvene veštine mogu učiti i vežbati, baš kao i druge veštine koje dete usvaja tokom odrastanja.

1. Vežbajte prijateljske i društvene veštine

Dr Hol savetuje roditeljima da kroz igranje uloga vežbaju svakodnevne društvene situacije. To mogu biti jednostavna pitanja poput: "Mogu li i ja da se igram?“ ili "Čega želiš da se igramo?“.

Roditelji mogu sa detetom vežbati čekanje na red, slušanje sagovornika, postavljanje pitanja o interesovanjima drugih, uključivanje u igru i prepoznavanje trenutka kada druga osoba želi da promeni aktivnost.

Naglo porasla upotreba lekova za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti

Kripalani savetuje i da se o neprijatnim situacijama razgovara naknadno, kada je dete smireno.

"Umesto kritikovanja, roditelji mogu nežno da pitaju: ‘Kako misliš da se tvoj prijatelj osećao kada se to dogodilo?’ ili ‘Šta bismo sledeći put mogli da pokušamo drugačije?’“, rekao je.

2. Dajte detetu reči koje može da upotrebi pre nego što situacija eskalira

Ako je dete impulsivno ili brzo postaje preopterećeno, korisno je unapred vežbati kratke fraze kojima može da kaže da mu nešto ne prija.

To mogu biti rečenice poput: "Ne sviđa mi se ovo“, "Počinjem da se ljutim“, "Treba mi malo prostora“ ili "Možemo li da stanemo na trenutak?“.

Nauka tvrdi: Pogled ka nebu i oblacima smanjuje stres i anksioznost

"Dete se u početku možda neće uvek setiti da koristi ove fraze, pa ih treba vežbati kada je smireno“, rekla je Hol.

Na taj način dete dobija mogućnost da izrazi nelagodu pre nego što ona preraste u vikanje, agresivnu reakciju ili povlačenje.

3. Pomozite mu da prepoznaje signale drugih ljudi

Deca sa ADHD-om ponekad mogu propustiti suptilne društvene signale jer su veoma usredsređena na ono što rade ili reaguju pre nego što u potpunosti obrade ono što im druga osoba poručuje.

Roditelji mogu da razvijaju ovu veštinu kroz igru – posmatranjem izraza lica u ogledalu, korišćenjem kartica sa emocijama ili crtanjem lica koja prikazuju različita raspoloženja.

"Počnite sa očiglednim emocijama poput sreće, tuge i ljutnje, a zatim pređite na suptilnije izraze poput dosade, nelagode, razočaranja ili iznerviranosti“, savetuje Hol.

Knjige, filmovi i televizijske emisije takođe mogu poslužiti kao povod za razgovor. Roditelji mogu da pitaju dete kako se određeni lik oseća, zašto tako misli i šta bi moglo da uradi u toj situaciji.

Promena koju drugi primećuju, a mogla bi da bude rani znak demencije

4. Organizujte kraća i strukturisana druženja

Druženja jedan na jedan mogu biti dobar način da dete vežba komunikaciju sa vršnjacima.

Kripalani smatra da kraća i strukturisanija druženja često funkcionišu bolje od dugih perioda nestrukturisane igre.

"Sat vremena može biti dovoljan, naročito dok dete uči ove veštine, jer kontrolisanje sopstvenog ponašanja i prisećanje društvenih strategija zahtevaju trud“, rekao je.

Umesto okupljanja većeg broja dece, može biti korisnije pozvati jednog pažljivo odabranog prijatelja, jer veće grupe mogu povećati kognitivno i senzorno opterećenje.

Pomažu i konkretne aktivnosti, poput slaganja Lego kockica, pravljenja kolača, crtanja ili zajedničke igre.

Prva druženja mogu se organizovati kod kuće, gde roditelj može da prati dinamiku i nenametljivo reaguje ako tenzija počne da raste.

5. Pripremite dete pre društvenog događaja

Pre odlaska na zabavu, druženje ili neki drugi događaj, korisno je razgovarati sa detetom o tome šta može da očekuje i dogovoriti jedan ili dva jednostavna cilja.

To može biti, na primer: "Danas ćemo vežbati da čekamo svoj red na trampolini.“

"Ako situaciju učinite predvidljivijom, to može pomoći deci da se osećaju manje preopterećeno“, rekao je Kripalani.

Neke porodice koriste i diskretan signal kojim dete može roditelju da pokaže da mu je potrebna pauza.

Ove četiri aktivnosti mogu da pojačaju pamćenje kod dece

6. Naučite dete kako da popravi narušeno prijateljstvo

Nesporazumi i konflikti deo su svakog prijateljstva, pa je važno da dete nauči šta može da uradi nakon što nešto pođe naopako.

Jednostavne rečenice poput "Izvini“, "Nisam hteo/la da te uznemirim“, "Jesi li dobro?“ ili "Možemo li da pokušamo ponovo?“ mogu biti veoma korisne.

"Za decu koja su impulsivna, učenje kako da poprave situaciju može biti jednako vredno kao i učenje kako da spreče da do problema uopšte dođe“, rekla je Hol.

Deset jednostavnih trikova da vaš dom uvek izgleda urednije

7. Pohvalite ono što je prošlo dobro

Kripalani ističe da je pohvala posebno važna za decu sa ADHD-om, jer ona često dobijaju mnogo negativnih komentara o svom ponašanju.

Roditelji bi zato trebalo da primećuju i konkretno pohvale trenutke kada dete uspešno primeni neku društvenu veštinu.

"Baš mi se dopalo što si pustio prijatelja da izabere igru“ ili "To je bilo baš ljubazno“ samo su neki od primera.

"Pohvaljivanje truda i društvenih veština koje dete razvija može pomoći u izgradnji samopouzdanja i smanjiti osećaj da stalno nešto radi pogrešno“, zaključio je Kripalani.

Čak osam psihijatrijskih poremećaja ima isti uzrok: ADHD, šizofrenija, anoreksija...