Zovu ga 'tihi ubica': Lekar objašnjava zašto je opasno imati povišen holesterol u krvi

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno.

Situacija se ne razlikuje ni u Srbiji gde je po podacima iz 2021. godine 56. 000 ljudi umrlo od kardiovaskularnih bolesti.

Povišen nivo holesterola, pre svega takozvanog lošeg holesterola, u krvi je jedan od uzročnika i lekari se teško bore sa tim.

Statistika je loša i postavlja se pitanje šta svako od nas može da uradi da spreči kardiovaskularna oboljenja.

„Ono što može da se uradi je da se promeni način života. Kada su u pitanju osobe koje puše, da prestanu da puše. Takođe je važno da se proveri krvni pritisak, jer je neki vid prevencije neophodan kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti. Zatim promena načina ishrane, potrebno je da se vodi računa o telesnoj težini i na kraju neophodno je uraditi analizu krvi da bi se video nivo holesterola, na prvom mestu LDL holesterola, ali i ostalih frakcija – triglicerida, HDL holesterola, i ukupnog holesterola“, kaže za N1info.rs prof. dr Miloje Tomašević, kardiolog.

Šta nam se dešava: UNA je proveravala zašto infarkti i moždani udari pogađaju sve mlađe ljude

On takođe dodaje da kada je u pitanju povišen nivo „lošeg“ holesterola, on ne daje nikakve simptome, tako da ljudi i ne znaju da ga imaju.

„Tek nakon puno godina izloženosti visokim vrednostima lošeg holesterola počinju da se stvaraju naslage na krvnim sudovima i tek kada te naslage počinju da daju simptome, a to su najteže bolesti današnjice, infarkt srca, angina pektoris, moždani udar, bolesti aorte, tek tada postanu svesni da nešto nije u redu. Kada se prvi put izmeri nivo holesterola, onda shvate da su godinama bili izloženi riziku od ovih bolesti“, objašnjava doktor.

On navodi da naša zemlja i ceo region pripadaju vrlo visokom rizuku od kardivaskularnih bolesti. Na osnovu toga da li je osoba pušač, koliki joj je sistolni krvni pritisak kao i koliko godina ima, i kog je pola, možemo da izračunamo koji je njen rizik.

„Ko je vrlo visok rizik onda vrednosti LDL holesterola bi trebalo da budu ispod 1.4 mmol/l. ukoliko je rizik visok onda bi vrednosti trebalo da budu ispod 1.8 mmol/l, ako je umeren onda je to ispod 2.6mmol/l. U zavisnosti od rizika, težimo sve nižim vrednostima holesterola“, kaže kardiolog i dodaje da kod LDL holesterola nasleđe utiče 90 odsto, svega 10 odsto možemo da menjamo svojim navikama.

Veštačka inteligencija predviđa infarkt deset godina unapred