Istraživanje: Delfini tepaju svojim mladuncima i oslovljavaju jedni druge "imenom"

Ipak, tek šezdesetih godina prošlog veka počela su sistematska istraživanja njihove komunikacije. Naučnici poput Džona Lilija i bračnog para Melbe i Dejvida Koldvela sprovodili su različite eksperimente kako bi dešifrovali zvuke koje delfini proizvode, piše Independent.

Koldvelovi su pronašli način da snimaju pojedinačne jedinke u kontrolisanim uslovima i otkrili su da svaki delfin najčešće koristi jedan jedinstveni zvižduk, koji su nazvali "zvižduk potpisa".

Koliko puta dnevno treba šetati psa? Odgovor će vas iznenaditi

Danas istraživači znaju da ti zvižduci prenose identitet, slično kao ljudska imena. Delfini ih koriste da ostanu u kontaktu u mutnom okruženju, gde je vidljivost ograničena – poput poruke: "Ovde sam!" kada vas neko ne vidi.

Ovo otkriće predstavlja osnovu i za dalja istraživanja. Komunikacija divljih delfina proučava se još od sredine osamdesetih, kada su prvi put dokumentovani takvi zvižduci u prirodi, u vodama kod Sarasote na Floridi.

Najveća bela ajkula koju naučnici prate: Pokazala izuzetno zanimljive migracije

Ovaj dugogodišnji projekat, koji vodi Rendol Vels iz programa za istraživanje delfina u Čikagu, uključuje brojne naučnike koji proučavaju biologiju, zdravlje, ekologiju i ponašanje delfina. Pokrenut 1970. godine, to je najdugotrajnije istraživanje populacije kitova i delfina na svetu.

Istraživači poznaju starost, pol i porodične veze gotovo svih oko 170 delfina u toj zajednici, što pruža jedinstvenu priliku za proučavanje komunikacije u prirodnim uslovima.

Delfini se povremeno podvrgavaju kratkim zdravstvenim pregledima tokom kojih se hvataju i vraćaju u more. Tokom tih pregleda, istraživači postavljaju hidrofone na čelo delfina i neprekidno beleže njihove zvuke, uz beleške o okolnostima.

Na taj način potvrđeno je da i divlji delfini, kao i oni u zatočeništvu, proizvode veliki broj prepoznatljivih potpisnih zvižduka kada su privremeno odvojeni od drugih.

Snimci su objedinjeni u bazu podataka koja danas sadrži gotovo 1.000 sesija i 324 jedinke.

Kako se mačke uvek dočekaju na noge? Naučnici rešili problem star 130 godina

"Govor za bebe" i dozivanje imenom

Baza podataka omogućila je nova otkrića. Na primer, neka mladunčad razvijaju zvižduke slične majčinim, ali mnoga ne, što otvara pitanje šta utiče na njihov razvoj.

Takođe je utvrđeno da su ovi zvižduci veoma stabilni tokom života, naročito kod ženki. Mužjaci ponekad razvijaju slične zvižduke sa partnerima sa kojima formiraju bliske veze.

Majke delfini menjaju svoje zvižduke kada komuniciraju sa mladuncima, podižući frekvenciju – slično kao ljudi kada koriste viši ton glasa sa decom, što se naziva "govor za bebe".

Lepa, ali opasna: Riba sa otrovnim bodljama postala stalni stanovnik Jadrana

Delfini takođe oponašaju zvižduk drugog delfina kako bi ga dozvali, slično kao kada neko izgovori nečije ime.

Istraživači ispituju i da li delfini "govore" o jedinkama koje nisu prisutne, imitirajući njihove zvižduke. Postoje indicije za to, ali su potrebna dodatna istraživanja.

Zajednički zvižduci

Novo otkriće odnosi se na tzv. zajedničke zvižduke – one koje koristi više jedinki, ali nisu potpisni.

Naučnici su ih uočili kada su delfinima puštali zvuke pod vodom i primetili da različite jedinke proizvode isti tip zvižduka.

Ranije se smatralo da su ti zvuci nasumični, ali sada se pokazuje da imaju specifičnu funkciju.

Ovih 10 namirnica nikako ne smete davati ljubimcu: Mogu biti smrtonosne

Do sada je identifikovano najmanje 20 različitih tipova ovih zvižduka, a istraživači planiraju da koriste veštačku inteligenciju za njihovu klasifikaciju.

Eksperimenti pokazuju da neki od tih zvukova mogu imati funkciju upozorenja, jer izazivaju izbegavanje, dok drugi mogu izražavati iznenađenje.

Složen sistem komunikacije

Dosadašnja istraživanja pokazuju da je komunikacija delfina veoma složena i da ne postoji jednoznačno značenje za svaki zvuk.

Poput ljudi, delfini imaju kompleksne društvene odnose koji utiču na način komunikacije.

Kamile diskvalifikovane sa takmičenja lepote: Utvrđeno da su podvrgnute botoksu i filerima

Na primer, reakcija na "ime“ može zavisiti od toga da li je jedinka sama ili u grupi, ili od trenutnih okolnosti.

Zbog toga istraživače čeka još mnogo posla – proučavanje različitih starosnih grupa, polova i situacija.

Iako to posao čini zahtevnijim, čini ga i znatno zanimljivijim, jer broj pitanja o komunikaciji delfina deluje gotovo neiscrpno.

Zašto mačke imaju strah od zvuka usisivača?