Naučnici identifikovali dve najglasnije ptice na svetu: Zvuče kao pneumatska štemarica

Istraživači sa Univerziteta Masačusets u Amherstu otkrili su da gologrla kotinga (zelenolika zvonarka) i crvenonoga serijema proizvode glasove jačine veće od 120 decibela, navodi se u studiji objavljenoj u utorak u časopisu Evolution.

"Najbliže poređenje sa svakodnevnim zvucima bio bi pneumatski čekić“, rekao je za CNN koautor studije i evolucioni biolog Žoao K. T. Menezes. Istraživanje je sproveo u okviru doktorskih studija, zajedno sa svojim bivšim profesorom, biologom Džefom Podosom.

Zalutala ajkula postala turistička atrakcija: Za nedelju dana privukla 600.000 ljudi

Buka koju proizvode ove dve ptice može da se uporedi sa onom koju stvara bela zvonarka, za koju je 2019. godine utvrđeno da ispušta zvuke jačine do 125 decibela. Tada je Ginisov rekorder proglasio belu zvonarku pticom sa najglasnijim oglašavanjem na svetu.

Pošto je zelenolika zvonarka bliska rođaka bele zvonarke, istraživači su „slutili“ da bi i ona mogla visoko da se kotira.

Njen glas dostigao je 122,4 decibela kada je meren sa standardizovane udaljenosti od jednog metra, a vrednost je izračunata kao prosek tokom intervala od 20 milisekundi. Prema studiji, to predstavlja zvučni pritisak 800 puta veći od onog kod najtiše vrste koju su snimili – tamnogrle kolibrice, vrste kolibrija čiji je glas iznosio 64,1 decibel.

Koja od ovih glasnih ptica zaista zaslužuje titulu „najglasnije ptice na svetu“? To zavisi od kriterijuma koji se koristi.

Studija ruši sliku iz "Kralja lavova": Četiri godine pratili ove predatore i otkrili nešto neverovatno

Na primer, zelenolika zvonarka imala je najglasnije pojedinačno oglašavanje među svim posmatranim pticama – njen glas dostigao je vrhunac od gotovo 131 decibela na udaljenosti od jednog metra.

Međutim, ako se proseče najglasnije oglašavanje svih proučavanih ptica tokom intervala od 20 milisekundi, crvenonoga serijema je najglasnija, sa gotovo 121 decibelom među dve posmatrane ptice. Ako se, pak, uzme prosek maksimalne jačine koju su glasovi ptica dostigli u bilo kom trenutku, bela zvonarka zauzima prvo mesto, sa 127 decibela na osnovu podataka za šest ptica.

"Najglasnija ptica na svetu zavisi od toga kako definišemo ‘glasno’, što ukazuje na poteškoće pri merenju jačine zvuka“, rekla je za CNN evoluciona biologija Ketrin Šird, interdisciplinarna istraživačica sa Univerziteta u Aberdinu u Škotskoj, koja nije učestvovala u studiji.

Koje vrste papagaja mogu da pričaju?

Veće ptice proizvode glasnije zvuke

Do otkrića ovih izuzetno glasnih ptica došlo je nakon što su istraživači izmerili zvukove 123 vrste ptica u Masačusetsu i Brazilu između decembra 2018. i januara 2025. godine. Prema saopštenju univerziteta, glasovi 113 od tih vrsta ranije nisu bili snimljeni.

Snimanje jačine glasova ptica bilo je ograničeno zbog praktičnih problema na terenu. Istraživači, na primer, moraju da znaju koliko je ptica udaljena dok se oglašava, jer udaljenost utiče na to koliko glasno zvuk deluje. Međutim, pticu ponekad možete čuti, ali ne i videti, a kada je ugledate, ona odleti ili "potpuno prestane da se oglašava od stidljivosti“, rekao je Menezes.

Autori studije su zato koristili laserske daljinomere, uređaje koje golferi koriste za određivanje udaljenosti do rupe. Oni su im omogućili da istovremeno mere jačinu ptičjeg glasa i udaljenost od ptice, objasnio je Menezes.

Zašto naučnici oduzimaju mladunce crvenih ara od roditelja i poveravaju ih drugim pticama

Nakon što su korigovali rezultate zbog pozadinske buke i udaljenosti, istraživači su mogli da uporede merenja zvuka sa podacima o veličini tela različitih ptica i širini njihovih otvorenih kljunova.

Otkrili su da su veće vrste, kao i vrste sa širim otvorom usta, uglavnom proizvodile glasnije zvuke.

Istraživači smatraju da je razlog to što "veće ptice imaju snažnije mišiće, sposobne da stvaraju veći unutrašnji pritisak, koji na kraju proizvodi glasnije zvuke“, rekao je Menezes. "Šira usta zatim omogućavaju da više energije dospe u okolinu."

Ipak, neke ptice mogu da proizvode glasnije zvuke od mnogo većih životinja, poput slonova, lavova ili bizona, što ukazuje na postojanje još nekog mehanizma koji pticama omogućava da budu toliko glasne, a koji tek treba otkriti, naveli su istraživači.

Istraživači takođe nisu uspeli sa sigurnošću da utvrde koji su faktori životne sredine i evolucije doveli do toga da se neke ptice oglašavaju glasnije od drugih.

Na primer, zvonarke žive u šumama i pare se sa više partnera, pa su istraživači pretpostavili da proizvode glasnije zvuke kako bi komunicirale kroz gustu šumu koja im zaklanja pogled i kako bi privukle što više partnera, rekao je Menezes. Međutim, glasne crvenonoge kariame su "strogo monogamne" i uglavnom žive na otvorenim staništima, pa nemaju iste razloge za glasno oglašavanje, dodao je.

Koliko brzo gubimo mišiće kada prestanemo da treniramo? Istraživanje upozorava na dužinu pauze

Uprkos tome što su izmerili jačinu glasanja velikog broja ptica, "to je i dalje veoma mali deo“ ukupnog broja vrsta, rekao je Menezes, dodajući da "još toliko toga treba istražiti“.

"Ne iznenađuje me što je čak i relativno skromno istraživanje jačine zvuka dovelo do otkrivanja novih veoma glasnih ptica“, rekla je Šird. "Kako istraživači na terenu budu prikupljali sve više podataka o zvuku ptica, očekujem da će u budućnosti biti otkriveno još ptica koje bi mogle da konkurišu za titulu najglasnije."

Pirinač ili krompir: Šta je bolje za nivo šećera u krvi?