Opstanak ove vrste zavisio je isključivo od pomoći čoveka
Autor: Srđan Ristić
31.10.2026. 19:56
Podeli:
Od ivice izumiranja devedesetih, kada je ova vrsta ptica došla na samo nekoliko parova, danas ih ima oko 500. Reč je o beloglavom supu, jednoj od najimpozantnijih ptica Evrope i najvećoj u našoj zemlji. Njegov dom je Specijalni rezervat prirode Uvac.
Dok čamac seče mirnu vodu Zlatarskog jezera, pogled nam lako beži naviše – tamo gde na termalnim strujama krstare gospodari ovog neba – beloglavi supovi. Priča o njima zapravo je priča o čoveku, istrajnosti i borbi da se prirodi vrati ono što joj je umalo nepovratno oduzeto.
"Na Zlatarskom jezeru ima dve mini kolonije beloglavih supova, jedna je nedaleko iza nas gde ćemo doći, kod Čolovića stene, tu ima 7 gnezda. Dalje kad bi nastavili plovidbu došli bi do Pavlovića mosta, mesta gde je prvi put proglašen rezervat Uvac", kaže za UNU Novak Pejović, upravnik ribarskog područja i rukovodliac čuvarske služvbe SRP Uvac.
Budući da sami ne mogu da ulove i obezbede plen iz prirode, opstanak ove vrste zavisio je isključivo od pomoći čoveka. Sve je počelo 1994.
"Ljudi entuzijasti, što iz Nove Varoši, što iz Beograda, formirali hranilište Manastirina 94. godine i tada su počeli redovno da iznose hranu na to hranilište, da bi beloglavi supovi mogli da opstanu, evo već 32 godine kontinuirano radi" ističe za UNU zaposleni u „SRP Uvac” Darko Ćirović.
Poslednjih 17 godina aktivno je i hranilište Kašan na Jadovniku. Ljubitelji beloglavog supa najpre su "na meniju" ovoj ptici ostavljali nekoliko tona hrane, da bi danas taj broj dostigao čak 300 tona. To je omogućilo da od dva gnezdeća para, pre tri decenije, sada postoji oko 115.
Beloglavi supovi su prave romantične ptice, kada nađu svog para, one sa njim ostaju do kraja života. Hrane se isključivo uginulim životinjama i tako sprečavaju širenje zaraze, oni predstavljaju prirodnu reciklažu.
"Lokalno stanovništvo je uvidelo da imaju korist, ako im ugine životinja oni ne znaju šta će sa tim lešom. Moraju da angažuju mašinu da zakopa, tada dolazi naša služba, preuzima i iznosi na hranilište gde taj leš trajno bude uništen, jer beloglavi sup kad pojede tkiva uginule životinje uništi sve bolesti, čak i antraks", pojašnjava Pejović.
Pored brige o pticama, čuvari se ovde svakodnevno bore i sa nelegalnom gradnjom i zaštitom prostora. U vodama jezera utočište pronalazi i 24 vrste riba koje plivaju pod strogim režimom rekreativnog ribolova, dok se u bujnim šumama oko njih sve češće beleže i tragovi velikih zveri.
"Osim medveda dolaze nam i vukovi, na hranilište redovno dolaze viđamo ih na kamerama. Pored vukova dolaze i šakali, to su jedna retka vrsta, što se na ovim prostorima od skoro pojavila", rekao je za UNU čuvar u rezervatu „Uvac" Nedžad Džanović.
Prirodna reciklaža na delu, pažljivo čuvani ekosistemi i povratak ugroženih vrsta dokazuju da Uvac s pravom nosi epitet jednog od najbolje sačuvanih rezervata u ovom delu Evrope. Da li će tako ostati, zavisi od nas.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
