Svetski dan divljih vrsta: Njihov najveći problem smo mi – ljudi

Eksponencijalni rast broja ljudi u poslednjih 200 godina, zajedno sa dramatičnim tehnološkim napretkom, doveli su do čudnog osećaja izolacije od divljine. Kao da se živi svet podelio na nas i na njih... Takav je osećaj 364 dana u godini.

Danas ipak nije jedan od tih dana. Danas je Svetski dan divljih vrsta. Svetski dan – njih.

Divlje u ovom slučaju znači sve što ni na koji način nije vezano za ljude. Pri tome se misli na vrste koje žive u svom prirodnom staništu, izvan ljudskih naselja, i kojima je to prirodni ekosistem – odnosno vrste koje nisu ljudi doneli tu nego su se tu nastanile prirodnim putem.

Ali retko ko od nas uopšte ima priliku da se sretne se pravom pravcatom divljinom. Tome ne pomaže ni činjenica da je same divljine na svetu sve manje i manje. Izveštaj Ujedinjenih nacija iz prošle godine pokazuje da je u poslednjih 50 godina nestalo skoro 70 odsto svih divljih vrsta na svetu.

A koji su njihovi problemi? Pa, njihov problem smo najviše mi! Ilegalna seča šuma. Uništavanje ekosistema. Trgovina divljim vrstama. Krivolov. Zabava. Pohlepa...

Znate li da su tokom '70-ih i '80-ih godina prošlog veka gorile ubijane kako bi se od njihovih otvorenih šaka pravile pepeljare? Zbog toga danas postoji tek nešto više od 1.000 primeraka planinskih gorila u divljini. Plavi kitovi, vidre, tigrovi, orangutani, tasmanijski đavo i azijski slonovi – svi su u istoj opasnosti od izumiranja.

Čista voda, čist vazduh, sva medicina, pa čak i sva nafta – stvari od kojih mi zavisimo, postoje isključivo zahvaljujući divljim vrstama. Možemo onda slobodno reći da mi zavisimo od njih mnogo više nego oni od nas.

Njihovo zdravlje jednako je našem zdravlju. Njihova bolest bila bi jednaka – našem kraju.