Ganuće vas reči dečaka leptira: Kada čujete na čemu je Ognjen zahvalan, život ćete gledati drugim očima

UNA nastavlja kampanju 21 Dan zahvalnosti, koju možete naći na mestima na kojima je možda i najmanje očekujete. U Obrenovcu živi dvanaestogodišnji Ognjen Bojković - znate ga verovatno kao dečaka leptira. Ipak, ono što će vas prvo asocirati na njega, nakon ove priče, nisu bol i ograničenja, već osmeh, snaga i hrabrost kakvu retko viđamo. 

Ovo je priča o dečaku koji se raduje svakom danu kao svi mi, ali i o porodici čija snaga zajedništva ruši i životne prepreke.

Otac Željko je sveštenik koji nosi i beli mantil: Za UNU objašnjava zašto treba biti zahvalan kada je najteže

UNA proverava: Zašto deca ne znaju šta je govor mržnje, ali prepoznaju zahvalnost?

"Zahvalan sam, zato što, hvala Bogu, imamo sve. Imamo da jedemo, prosto imamo sve", kaže Ognjen Bojković na početku razgovora.

Kada čujete te Ognjenove reči, shvatate da je baš malo potrebno za sreću...

Odmah po rođenju, Ognjenu je dijagnostikovana bulozna epidermoliza, retko oboljenje zbog kojeg se njegova koža povređuje i pri najblažem dodiru. Međutim, kako i sam kaže, njegova porodica je njemu najveća podrška - njegovi roditelji i dve starije sestre, Tamara i Minja. Ali na visokom mestu u njegovom srcu su i njegovi drugovi i drugarice iz razreda.

Možda i najveća lekcija koju ćemo dobiti danas: Na čemu su zahvalni najpoznatiji baka i unuk?

Pitamo Ognjena kako se oni igraju sa njim i da li znaju da bi trebalo da povedu malo računa?

"Znaju, ali i im i ja nekada kažem 'Ajde malo da se smirimo'. Igram fudbal sa flašicom, ako nađemo flašicu negde, ako neko baci. Igramo onako koš, i onda ima kao trougao, i onda šutiramo u to".

Briga o ovom leptiru znači i život bez preterane spontanosti, ali svakako sa neprekidnom pažnjom. Za Svetlanu, Ognjenovu mamu, to je svakodnevica u kojoj ljubav postaje najveća terapija.

I najteži trenuci mogu iznedriti nešto dobro: Na čemu je jedna Nađa zahvalna Joci?

"Ja sam jedna vrlo vedra žena, ja sam svojoj deci uvek pevala.  A sebe sam zatekla u situaciji da ja detetu uopšte ne pevam. Znači mi smo u bolnici, dva sa dva, i ja sam pored njega, ali samo sedim i molim se Bogu, da preživi i da sve prođe kako treba jer u tom momentu, nijedna pesma ne kreće iz glave", kaže Svetlana Bojković.

Ona priznaje da joj je trebalo vremena da prihvati situaciju onakvom kakva jeste, ali kaže da je na primerima drugih porodica koje vode mnogo gore životne bitke od njihove - shvatila suštinu.

21 dan zahvalnosti: Veliko srce ove mlade devojke, ispunjeno je kada zna da je učinila dobro delo

"Ja kažem sebi: Svetlana, ti nemaš problem. Vi nemate problem. Vi ste srećni što vaše dete ima interakciju, ima vas koji ćete mu biti vetar u leđa u svakom trenutku."

I dok mnogi od nas i pred problemima znatno manjim od Ognjenovih žmure i gledaju kako vreme prolazi - Ognjen nas svojim primerom uči da sitnice kriju lepotu.

Lavovska borba Ivane Jović za srećan kraj: Na čemu je mama jedne Petre doživotno zahvalna?

Pitamo ga da li ima simpatiju...

"Jaoo, teško pitanje. Pa, može se reći".

A da li ona zna da je njegova simpatija?

"Nemam pojma.. mislim, ne zna", stidljivo kaže Ognjen.

Prof. Spomenka Mujović razigrana kao Pipi Duga Čarapa: Ovo je recept za bolji život

A na čemu je Ognjenova porodica zahvalna?

"Najzahvalnija sam na njemu, jer je naš život dobio potpuno drugi tok. Ko zna koliko bi mi verovatno leteli u životu, za nekim materijalnim stvarima. Da li bi uopšte bili takva porodica kakva smo sada, da nije njega?"

Uz porodicu i drugare, koji ga bodre na svakom koraku, dečak leptir iz Obrenovca podseća nas da i najkrhkija krila mogu da ponesu ogromnu snagu.

Bez grama šminke uživo u programu: Marijana Tabaković hrabrim potezom poslala snažnu poruku

UNA televizija sa vama neguje lepe osećaje: Zahvalnost rađa zahvalnost - to ne zaboravite