Afrika pronašla rešenje za spas useva od ekstremnih vrućina: Solarne hladnjače smanjile propadanje plodova

Dok se poljoprivrednici u Srbiji svakog leta suočavaju sa tropskim talasima i mukom kako da sačuvaju maline, povrće i voće od njive do hladnjače, iz Afrike stiže lekcija o snalažljivosti.

Tamošnji farmeri, pritisnuti ekstremnim temperaturama i lošom strujnom mrežom, našli su spas u tehnologiji na sunčev pogon.

Novi obavezni propisi za svakog poljoprivrednika: Ovo su stavke koje morate staviti u ugovor o otkupu proizvoda

Ana Ivanović uložila šest miliona evra u biznis u Srbiji: Njeno imanje prostire se na čak 125 hektara

Kenijska farmerka Ivon Anjonji Mumija nekada je  strepela da će ekstremne vrućine uništiti njen bosiljak i ruzmarin namenjen evropskim supermarketima. Početni troškovi za sopstvenu hladnjaču od 30 hiljada dolara bili su nedostižni.

Spas je stigao u obliku zakupa pokretnih hladnjača na solarni pogon.

“Kupovina cele hladnjače bila je preskupa kada pokrećete farmu. Sada je iznajmljujemo i plaćamo mesečno. Čim uberemo hranu, temperatura se odmah kontroliše sve do krajnjeg potrošača. Tako se produžava rok trajanja i svi ostvarujemo profit”, objašnjava za AP poljoprivrednica Ivon Anjonji Mumija.

Agroanalitičar Prostran: Obećavajuća poljoprivredna godina, očekivani prinos pšenice 3,8 miliona tona

Ujedinjene nacije procenjuju da se u Africi, zbog loše infrastrukture, baci i do 40 odsto proizvedene hrane. Dok razvijene zemlje imaju sofisticirane sisteme hlađenja, afrička sela nemaju stabilnu struju.

Zato startap kompanije donose revoluciju – poljoprivrednici prostor u hladnjači plaćaju isključivo po kilogramu uskladištene robe.

“Otkrili smo da tamo gde je hladnjača integrisana, gubitak proizvoda pada sa 40 ili 50 odsto na manje od dva procenta. Ovo je izuzetno efikasna tehnologija za produženje roka trajanja. Oprema radi sve vreme, bilo da je oblačno ili sunčano”, objašnjava za AP izvršni direktor kompanije „SoKo Freš“ Denis Karema.

Ovaj model ubrzano se širi kroz Nigeriju, Ruandu i Etiopiju.

Iako stručnjaci napominju da je privlačenje komercijalnih investicija i dalje izazov zbog usitnjenih poseda, solarni lanci donose i ekološku i ekonomsku promenu. 

Umesto prljavih dizel generatora, afrički farmeri koriste čisto sunce, zarađujući i do 50 odsto više po kilogramu jer roba na tržište stiže u punom sjaju.

Komšije u ozbiljnom problemu: Nedostaje 10.000 vozača, privreda gubi stotine miliona evra

Berze podivljale zbog kafe i kakaa: Poskupljenje od 20 odsto ne sluti na dobro nikome