U šta uložiti u poljoprivredi: Jedna kultura vraća novac već za 12 meseci, a druga rađa decenijama

Poljoprivreda može biti značajna poslovna prilika, ali izbor kulture u koju će se uložiti novac zavisi od početnog kapitala, troškova proizvodnje, vremena čekanja na prvi prihod i mogućnosti plasmana na tržištu.

Prema istraživanju Kamatice, orah, lešnik i ren predstavljaju tri različite investicione mogućnosti: dok su orah i lešnik dugoročna ulaganja koja zahtevaju strpljenje, ren može doneti prihod znatno brže, ali podrazumeva intenzivniji rad i obezbeđen plasman.

Ovo voće postaje pravi hit u Srbiji: Zarada od njega je ogromna

Orah je moćan saveznik zdravlja: Pomaže u snižavanju holesterola i zaštiti srca

Orah - dugoročna investicija koja zahteva strpljenje

Podizanje plantaže oraha zahteva značajan početni kapital. Ulaganje u jedan hektar može iznositi od 12.000 do 15.000 evra, ukoliko proizvođač već poseduje zemljište. U ove troškove ulaze sadnice, priprema zemljišta, ograđivanje i sistem za navodnjavanje. Orah počinje da rađa nakon nekoliko godina, ali se ozbiljniji komercijalni prinosi uglavnom očekuju između sedme i desete godine, dok puna rodnost može nastupiti i kasnije.

U savremenim zasadima prinos može dostići približno 2,5 do 4,2 tone po hektaru, u zavisnosti od sorte, starosti stabala i uslova proizvodnje. Redovni troškovi obuhvataju đubrenje, zaštitu od bolesti i štetočina, orezivanje, navodnjavanje, berbu i skladištenje. Prednost ove kulture je dug proizvodni vek, jer pravilno održavani zasadi mogu donositi rod nekoliko decenija, ali proizvođač mora biti spreman na višegodišnje ulaganje pre ostvarivanja značajnijeg prihoda.

Srpski med stigao u Kinu: Izvezene prve tri tone, pčelari očekuju da otkupna cena poraste i do 50 odsto

Lešnik - ulaganje sa dobrim tržišnim potencijalom

Lešnik predstavlja nešto pristupačniju dugoročnu investiciju, a prve prihode može doneti ranije nego orah. Podizanje jednog hektara zasada, prema okvirnim procenama, može koštati od 5.500 do 7.500 evra, u zavisnosti od sadnog materijala, pripreme zemljišta i potrebne infrastrukture. Prvi značajniji komercijalni rod očekuje se uglavnom u petoj ili šestoj godini, dok puna rodnost najčešće nastupa između devete i dvanaeste godine.

U punoj proizvodnji prinos može iznositi oko 2,5 do tri tone po hektaru, a u povoljnim uslovima i više. Godišnji troškovi proizvodnje u punoj rodnosti mogu dostići oko 2.000 do 2.500 evra po hektaru. Lešnik ima prednost zbog široke primene u prehrambenoj i konditorskoj industriji, a proizvođači ga mogu prodavati u ljusci ili kao očišćeno jezgro. Mogućnost skladištenja suvog ploda pruža im i priliku da sačekaju povoljnije tržišne uslove.

Ren - brži povrat ulaganja, ali više fizičkog rada

Za razliku od ove dve voćne kulture, ren omogućava znatno brže ostvarivanje prihoda, jer se proizvodi u jednogodišnjem proizvodnom ciklusu. Ulaganje u jedan hektar može iznositi približno 4.000 do 5.000 evra, dok prinos, u zavisnosti od agrotehnike i uslova proizvodnje, može biti između četiri i osam tona.

Ipak, proizvodnja rena zahteva dosta fizičkog rada, posebno tokom održavanja zasada i vađenja korena. Dodatni troškovi nastaju prilikom čišćenja, sortiranja i transporta. Zarada u velikoj meri zavisi od kvaliteta proizvoda i mogućnosti prodaje. Kao primer tržišnih cena, kako istražuje Kamatica, pojedini domaći proizvođači navode da ren prve klase prodaju po 600 dinara za kilogram na veliko, dok se druga klasa prodaje po 400 do 500 dinara.

Ove cene, međutim, ne predstavljaju garantovanu otkupnu cenu, već zavise od konkretnog tržišta i dogovora sa kupcima. Dodatna mogućnost zarade postoji kroz preradu i pakovanje rena, ali takav način poslovanja zahteva nova ulaganja u opremu, ambalažu i distribuciju.

Koji su najzdraviji orašasti plodovi? Nutricionisti sastavili listu

Šta se najviše isplati?

Poređenje ove tri kulture pokazuje da ne postoji univerzalno najisplativiji izbor. Ren zahteva manje početnog kapitala i omogućava brži povrat uloženog novca, ali nosi veće zahteve u pogledu fizičkog rada i organizacije prodaje.

Lešnik predstavlja dugoročnu investiciju sa razvijenim tržištem, dok je orah namenjen proizvođačima koji raspolažu većim kapitalom i mogu da čekaju više godina na ozbiljniju zaradu.

Konačna isplativost zavisi od kvaliteta zemljišta, dostupnosti vode, ostvarenog prinosa, tržišnih cena i organizacije prodaje. Zbog toga je pre početka proizvodnje neophodno napraviti detaljnu računicu svih ulaganja i troškova.

Najisplativija kultura nije nužno ona koja donosi najveći prihod, već ona kod koje su proizvodni rizici, troškovi i mogućnosti plasmana najbolje usklađeni.

Rod podbacio, otkupne cene niske: Loša godina za voćare u ovom delu Srbije

Potražnja u Srbiji je velika: Od ove biljke je moguće zaraditi više od 1.000 evra mesečno