Beograd ima više od milion kvadrata praznog poslovnog prostora: Zašto lokali zjape prazni?

Više od milion kvadratnih metara poslovnog prostora u Beogradu je slobodno. Najam je od 50 do 100 evra po kvadratnom metru, a u tržnim centrima je i skuplje. Uz sve to, treba plaćati i komunalije.

Zakupci se pitaju da li je to uopšte dobra investicija, zašto su lokali prazni i da li je to zbog visokih kirija ili teškog poslovanja.

Da li je montažna kuća zaista jeftinija od zidane? Cena koju vidite nije i ono što ćete na kraju platiti

Koliku platu morate da imate za stan od 50 kvadrata u Beogradu? Jedna stvar može da promeni celu računicu

Agent za nekretnine Nebojša Rapaić kaže da je stanje sa cenama na tržištu stabilno.

"Cene su različite u zavisnosti od prostora, kvaliteta ili namene. Iznajmljivanje lokala na atraktivnim lokacijama, kao što je Bulevar kralja Aleksandra do Pravnog fakulteta, glavne ulice poput Knez Mihailove, Terazija i šoping molova, imaju najveću cenu", objasnio je Rapaić.

Kako kaže, u poslovnom svetu se najčešće odlučuju za iznajmljivanje umesto za kupovinu prostora.

"Kod lokala je najbitnija pozicija, odnosno, da li lokal pravi promet ili ne. Nije toliko bitan ni kvalitet koliko promet, a promet prave lokali koji su prizemni i na ulici", napominje Rapaić za RTS.

Ko brine o lokalima u zgradi

U nekim starim zgradama postojali su zajednički lokali koji su uglavnom privatizovani, a danas se takav prostor naziva zajedničkim prostorijama i stanari plaćaju njihovo održavanje.

U većini slučajeva, vlasnici lokala u novogradnji su investitori koji zadrže lokal da bi ga izdavali.

Cene kuća u Srbiji skočile za skoro 20 odsto: Evo gde su najskuplje, a gde su najviše poskupele

Profesionalni upravnik zgrade Sergej Božović kaže da stambena zajednica ima obavezu da vodi računa o zajedničkim instalacijama.

"Ako u lokalu dođe do curenja zajedničkih instalacija, stambena zajednica mora da reaguje, a lokali su u obavezi da plaćaju troškove održavanja. Imamo poslovne prostore koji su prazni, ali i čitave roštiljnice i frizerske salone koji se daju u zakup", pojasnio je Božović.

Onlajn kupovina i tržni centri preuzeli tržište

Tržni centri i onlajn poslovanje ispraznili su lokale u centralnim gradskim ulicama. Garderoba i hrana sve se više kupuju preko interneta.

Rad od kuće je sve popularniji, pa se ni kancelarijski prostor ne izdaje kao nekada. Ugostitelji biraju šaltersku prodaju, ali i dostavu hrane preko interneta.

Moderan način života i visoke kirije, računi i održavanje - kada se sve sabere, zakup lokala je danas sve ređi izbor.

Ko plaća agencijsku proviziju za nekretnine i kada ona mora da se plati?

Menja se zakon o upisu nekretnina: Velike porodične kuće više neće biti tretirane kao komercijalni objekti