Broj kreditnih neplatiša se povećava: U najgorim mukama oni sa stambenim kreditom

Nenaplativi krediti su u drugom tromesečju u blagom porastu u odnosu na prvi deo godine, što ukazuje da rast kamatnih stopa i poskupljenje kredita sve teže pada bankarskim dužnicima. 

Da će do ovoga doći, nedavno je svom izveštaju ukazivala i Evropska investiciona banka (EIB), a i domaći stručnjaci tvrde da je ovaj scenario bio neizbežanm ali da ključna granica još uvek neće biti probijena.

Krediti u privredi su u drugom tromesečju smanjeni za 1,3 milijarde dinara, ili za 0,1 odsto, što predstavlja manji pad u odnosu na prvo tromesečje. 

Pad potraživanja po osnovu nekategorisanih kredita i kredita za likvidnost i obrtna sredstva u velikoj meri je neutralisan rastom investicionih kredita i kredita za uvoz, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije.

Dospeće kredita iz garantnih šema odrazilo se i na pad kredita malim preduzećima, kojima je odobreno i najviše ovih kredita (46 odsto), a pad su zabeležili i krediti u velikim preduzećima.

Kako je tražnja za kreditima i dalje i dalje veoma primetna, očekivanja su da bi u svakom trenutku moglo doći do tačke kada ni stanovništvo ni privreda više neće moći da priušte kreditne obaveze. 

NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,50 odsto

Zoran Grubišić, profesor na Bankarskoj akademiji kaže da je podatak o porastu nenaplativih kredita bio očekivan i da to nije nikakvo iznenađenje.

"To je bilo očekivano i nije nikakvo iznenađenje. Mislim da su bankari bili spremni na to jer ovo dosta dugo traje, i inflacija i visoke kamate. Kod nekih kompanija je ugrožena i likvidnost zbog svega toga i NPL-ovi su prirodna pojava", kaže Grubišić.

On objašnjava da novonastali trend i povećanje neplatiša ne treba da zabrinjava i da bankari će umeti da se sa tim izbore.

"To je sada taj trend koji je nastao, ali to ne treba da zabrinjava i mislim da je sve je pod kontrolom, i da smo mi daleko od onih nivoa koji su bili nekad i da ovo nije ništa zabrinjavajuće. Mislim da će banke uspeti da se izbore sa tim", kaže Grubišić.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije, rast kredita stanovništvu nastavio je da usporava i u junu je iznosio 2,7 odsto u odnosu na 4,4 koliko je bilo u martu, a usporavanje tog rasta posledica je efekta visoke baze iz prethodne godine, ali i manjeg zaduživanja građana usled rasta kamatnih stopa. 

UNA pita: Zašto su keš krediti i dalje jedna od najpopularnijih bankarskih usluga

Isti izveštaj pokazuje da je stanje kredita stanovništvu u junu iznosilo je 1.462,9 milijardi dinara, što čini 47,1 odsto kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 19,3 odsto BDP-a

Rate za stambeni kredit nepodnošljive

Narodna banka Srbije je nastavila da pooštrava monetarne uslove tokom drugog tromesečja, što se prenosilo na nastavak rasta kamatnih stopa na međubankarskom tržištu novca i kamatnih stopa na dinarske kredite, koje su u drugom tromesečju u proseku iznosile 6,5 odsto za privredu i 13,5 odsto za stanovništvo, odnosno 0,1 odsto više u odnosu na prvo tromesečje.

Nastavak zaoštravanja monetarne politike Evropske centralne banke i dalji rast kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra, je takođe uticao na rast kamatnih stopa na kredite u evrima za domaća dužnike, koje su u drugom tromesečju u proseku iznosile 6,4 odsto za privredu i 7,2 odsto za stanovništvo (naspram 5,8% i 6,8%, respektivno, u prvom tromesečju).

Ovo je najviše uticalo na stambene dužnike, kojima rata postaje nepodnošljiva. Najvećem broju građana sa stambenim kreditom u Srbiji, a ima ih ukupno oko 150.000, mesečna rata veća je u proseku za oko 100 evra. 

I to je rast dobijen u prethodnih godinu dana. Zvanična statistika i više je nego neumoljiva i u procentima pokazuje rast koji je i veći nego duplo. 

Po svemu sudeći, rast kamata bi mogao da se nastavi izvesno vreme, a s njim i rast rata kredita i rast problema za prosečnog građanina sa stambenim kreditom.

Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamata na stambene kredite u evrima, kojih je oko 99 odsto od ukupnog broja, u aprilu prošle godine je iznosila 2,66 odsto. Godinu dana kasnije, dakle u aprilu ove godine, popela se na 6,29 procenata.

U maju ove godine bila je 6,47 odsto, u junu 6,65 odsto, potvrđeno je za "Blic Biznis" u Narodnoj banci Srbije. I to je rast od više nego duplo za godinu dana.

U prevodu, za kredit od 30.000 evra, uz rok otplate od 30 godina, rata je povećana za oko 65 evra. Za kredit od 50.000 evra povećanje je 110 evra, a za 80.000 evra čak 170 evra.

Narodna banka Srbije je u decembru 2022. dopunila postojeću regulativu kojom omogućava bankama da restrukturiraju potraživanja od dužnika koji se suočavaju s teškoćama u otplati kredita. Tako je za gotovinske i potrošačke kredite omogućeno produženje roka otplate do devet godina, a za kredite za kupovinu automobila do 11 godina.