Cena goriva raste uprkos nižim akcizama: UNA analizira - ko snosi najveći teret novih mera i zašto nema pojeftinjenja?
Koliko trpi državna kasa, a koliko privreda i građani?
Autor: Andrea Radovanović
17.07.2026. 21:59
Podeli:
Ukoliko ste planirali da ovih dana dopunite rezervoar, važna informacija je da su cene goriva na pumpama ovog petka skočile za dva dinara. Dizel košta 222, a benzin 198 dinara po litru. Kako bi izbegla drastičan skok cena naftnih derivata, država je prethodno dodatno smanjila akcize na 20 odsto.
Kakvi su efekti na takve mere, koliko trpi državna kasa, a koliko privreda i građani?
Za državnu kasu, akcize na naftne derivate znače mnogo jer je planirani prihod koji na taj način može da se dobije veći od dve milijarde evra, ističu ekonomisti. Zato se, kažu, sa svakim smanjenjem akciza, gubici lako računaju.
"Ako je smanjenje akciza 10 procenata, neki gubitak u državnoj kasi je 230 miliona evra na godišnjem nivou, znači za 12 meseci, ako je 20 procenata onda je duplo više, znači, 460, skoro 500 miliona evra, nekih pola milijarde evra je u pitanju", objašnjava za UNU stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović.
A ono što se izgubi, treba da se nadoknadi. Upućeni zato kažu da država pravi svoju računicu tako što na nedeljnom nivou neznatno uvećava cene goriva na pumpama.
"Cena je od pre krize otišla sa 180, nešto blizu 190 na 220, i na tih 40 dinara, država je dobila dodatni PDV, gotovo nekih 8 dinara, tako da nije taj gubitak za državu toliko veliki, on postoji, nije beznačajan, ali je sa opštim rastom cena država dobila na PDV-u. Naravno, odricanjem dela prihoda od akciza država je doprinela da cena ne poraste mnogo više", objašnjava za UNU ekonomista Goran Radosavljević.
Građani tako ne odustaju od potrošnje jer dinar ili dva skuplje gorivo nije preveliki udarac na kućni budžet, objašnjavaju stručnjaci. Ipak, primećuju da mnogo više trpi privreda jer su njoj potrebne znatno veće količine goriva. A sa povećanjem troškova proizvodnje, i inflacija ide gore.
"Nije se, koliko sam ja mogao da primetim, u toj meri prelilo na inflaciju, ali očekujemo da će se to desiti. Znači, treba da očekujemo da je ta cena od oko 220 dinara neka nova realnost po litar dizela za nas i to će se svakako ugraditi u sve druge cene roba i usluga u Srbiji", ističe Radosavljević.
"Ako bi država smanjila državnu potrošnju mogla bi amortizuje taj inflatorni pritisak i da se ne desi ništa spektakularno, pod pretpostavkom da cene naftnih derivata na benzinskim pumpama ostanu kakve su sada", stava je Gavrilović.
Smanjenje budžetskih rashoda je, međutim, mera koja se primenjuje tek u krajnoj nuždi, kažu ekonomisti. Zato će se, zaključuju, snaga javnih finansija u narednim mesecima meriti po tome koliko dugo će država moći da smanjuje akcize, a da ne poseže za radikalnim potezima.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.
